Archive for novembar, 2011


Japan



stanovništvo afrike

Приближно 80% Африканаца живи јужно од пустиње Сахара. Домородачко становништво подсахарских земаља је углавном црначко. Постоје бројне варијације физичких одлика међу црначким становништвом, а најуопштенија подела је на тип Масаји који су познати по високој грађи и на тип Пигмеји који су међу најнижим типовима на Земљи.

Банту језици су доминантни у западој, централној и јужној Африци. У пустињи Калахари у јужној Африци, живи народ познат под именом Бушмани.

На северу Африке живи бројно становништво које не припада црначкој популацији. Народи северне Африке у највећем броју говоре афро-азијским језицима. У ове народе спадају и древни Египћани, Бербери, Нубијци који су проширили цивилизацију из северне Африке по античком свету. У 600. години, Арапи муслимани су са истока прешли у Африку и освојили читав регион. Бербери су остали у мањини у Мароку и Алжиру, док један број Бербера живи и у Тунису и ЛибијиТуарези и други номадски народи су већинско становништво у сахарским државама.

Народи попут Етиопљана и Сомалијаца се најчешће сматрају црнцима, али историјски гледано они су мешаног порекла, и везани су и за северноафричку и за подсахарску културу.

Неки делови источне Африке, а нарочито острво Занзибар су прихватили Арапске и муслиманске досељенике и трговце у средњем веку. Од почетка шеснаестог века Европљани као што су Португалаци и Холанђани формирали су трговачке станице и утврђења дуж западне и јужне обале Африке. Велик број Холанђана, Француза и Немаца су населили данашњу Јужну Африку. Њихови потомци,Африканери, су највећа белачка популација у Јужној Африци.

Приближно 20% Африканаца су припадници урођеничких афричких религија. Мали број Африканаца поштује Јеврејску традицију, док су у највећем броју хришћани и муслимани.

Природни прираштај је највиши (20 промила), то је последица смањења морталитета спровођењем мера здравствене заштите, при чему је наталитет остао и даље висок.Зато је учешће младог становништва велико, млађи од 18.година чине половину од укупног становништва.

ПРОСЕЧНИ ЖИВОТНИ ВЕК ЈЕДВА ПРЕЛАЗИ 50. ГОДИНА!!

Већина становништва живи у селима.Од педесетак милиосних градова колико их је данас у Африци, десетак је у Нигерији.

ПРИВРЕДА

Основна подела производнје је :примитивна (за своје потребе) и планташка (за извоз).

Značajan je broj velikih farmi na kojima se uzgajaju proizvodi poput kafe, pamuka,kakaa i kaučuka. Te se farme rasprostiru na više desetaka kvadratnih kilometara i zapošljavaju veliki broj radnika. Nažalost, veliki broj tih radnika čine deca kojima se njihov rad često ne isplaćuje.

Drugi problem je taj što je celokupna proizvodnja namenjena izvozu, tako da, kada nastupe krize zbog civilnih nemira i loše žetve najčešće uzrokovane sušama, Afrika nema rezervne zalihe hrane i nastupa glad. Nasuprot tome, razvijene zemlje često svoje viškove proizvodnje uništavaju jer im se zbog visokih troškova transporta preko okeana i tržišta koje ima veoma malo novaca koje može potrošiti sama trgovina ne isplati.

Kontinent je osiromašen kolonijalizmom, infrastruktura je bila nezadovoljavajuća, a navodnjavanje slabo. Također, ograničeno je korišćenje novih tehnologija u poljoprivredi.

Gaje u tropskoj Africi:kako, uljevitu palmu, ananas, banane, kaučukovac.U suvljim predelima gaje se:kikiriki (Nigerija i Sudan), pamuk(dolina Nila i Nigera), u istočnoj Africi kafa, čaj (Kenija), začini, sisal-konoplja(Tanzanija.U oblastima sa sredozemnom klimom vinova loza, masline, agrumi.Najviše se ističu po proizvodnji kakaoa 70%svetske proizvodnje (Obala Slonovače, Gana, Nigerija.Tanzanija daje 80% sv.proizvodnje karanfilića.

                   

СТОЧАРСТВО

Козе, овце и камиле се гаје, а само сточарство је слабо развијено.

ШУМЕ

У влажним тропским шумама расту племените врсте дрвећа, апосле стицања независности многе земље неплански секу шуме и неплански користе површине под шумама.

РУДНО БОГАТСВО

Циљ колониста је био да извуку што више тог богатсва без прераде,па се индустрија развија споро.Најважнији енергетстки извори су нафта и природни гас , а у јужној Африци угаљ.

Енергетски потенцијал река се слабо користи.Значајна налазишта уранијума(НИГЕР, НАМИБИЈА,ЈАР, ГАБОН), бакар (КОНГО, ЗАМБИЈА), ЦИНК (МАРОКО), гвожђе (ЈАР), дијаманти (ЈАР, КОНГО, БОЦВАНА, АНГОЛА, НАМИБИЈА), злато (ЈАР, ГАНА).Бројни културно-историјски споменици, национални паркови и природни резервати привлаче велики број туриста из целог света.

 

Занимљивости:

Дејвид Ливингстон

Први истраживао, од 1849., пустињу Калахари и басен реке Замбези и открио Викторијине водопаде (Мосиоатуња), затим језеро Њасу (Малави) и друга, а од 1867. и извориште реке Конго. По њему су названи и Ливингстонови водопади у доњем току реке Конго, између луке Матади иКиншасе у Источном Конгу.

Како се последњих година живота, док је истраживао источну Африку, дуго био изгубио сваки траг његовој експедицији, 1871. је кренула експедиција Хенри Мортон Стенлија, која га је пронашла на источној обали језера Тангањика, на путу ка изворишту Нила.

Умро је 1. маја 1873. Као највећи британски истраживач сахрањен је у Вестминстерској катедрали у Лондону.

СТЕНЛИ МОРТОН

Стенли је путовао у Занзибар и експедицију је снабдео најбоље што је могао, а тражио је најмање 200 носача. Нашао је Ливингстона 10. новембра 1871. у Уђиђи близу језераТангањика у данашњој Танзанији. Када је срео Ливингстона обратио му се

Викицитати „Др. Ливингстон, претпостављам“

. Стенли му се придружио у истраживању подручја. Тада су установили да Нил и језероТангањика немају међусобну везу. На повратку написао је књигу о својим доживљајима.

Њујорк Хералд и британски Дејли Телеграф су финансирали другу Стенлијеву експедицију у Африку. Тада је успео да реши мистерију тока реке Конго до мора.


JAPAN

NACIONALNI PARKOVI


nacionalniparkovi-111118090901-phpa

 

GEONASLEĐE predstavljaju geološki, geomorfološki, hidrološki i pedološki objekti izuzetnih odlika. Objekti geonasleđa se mogu nalaziti u svom prirodnom okruženju ili u zbirkama muzeja i fakulteta (muzej minerala “Stari trg“).

      Između ostalih zaštićeni geomorfološki objekti geonasleđa Srbije su: Đavolja varoš, Lazarev kanjon, Titelski breg, Lazareva i Bogovinska pećina, Lisine – vodopad, Ostrovica, Rugovska klisura, Deliblatska peščara, klisura reke Uvac, Miocenski sprud “Tašmajdan“, prerast Samar, vrelo Mlave, Stopića pećina, Resavska pećina.

      Razmisli: kako su nastali navedeni objekti geonasleđa?

      Pronađi na karti: u kojim se regijama Panonske i Planinsko-kotlinske Srbije nalaze?

      Pogledaj fotografije u knjizi: Đavolja varoš, beloglavi sup, Lisine, rosulja.

      Zaštićene životinjske vrste su: pelikan, roda, beloglavi sup, belorepan, orao krstaš, rečni rak, dabar, ris , vidra i mrki medved.

      Zaštićene biljne vrste Srbije su: Pančićeva omorika, molika, runolist, banatski i kosovski božur, đerdapska i šarplaninska lala, gorocvet, rosulja.

     

Prirodna dobra su prirodni predeli i objekti koji su zaštićeni zakonom.

 

Zakonom o zaštiti prirode Srbije utvrđeno je 7 vrsta prirodnih dobara:

 

  1. NACIONALNI PARK: Đerdap, Šar planina, Tara, Kopaonik, Fruška gora.
  2. PARK PRIRODE: Golija, Stara planina, Šargan – Mokra gora, Palić, Sićevačka klisura.
  3. PREDEO IZUZETNIH ODLIKA: Lepterija – Sokograd, Miruša, klisura reke Mileševke, Subotička peščara, Vlasina.
  4. STROGI REZERVAT PRIRODE: Gazimestan, Omoljička ada, Kukavica.
  5. SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE: Goč – Gvozdac, Brzanska moravišta, Zasavica.
  6. ZAŠTIĆENO STANIŠTE: stanište malog vranca na Savi  u Beogradu (“Vrbak kod Sajma“, “Donji špic Ade“ i “Mala Ciganlija“
  7. SPOMENIK PRIRODE: Botanička bašta “Jevremovac“, Pionirski park, hrast na Cvetnom trgu, Risovača, Ripaljka, vodopad Lisine, Resavska pećina, vrelo Mlave, platan kod Miloševog konaka.

 

NEKE KARAKTERISTIKE NAŠIH NACIONALNIH PARKOVA

 

  1. Fruška gora

-          Panonska nizija – Vojvodina – Srem

-          Sever – Dunav

-          Odlike: osnovan 1960. najstariji, 90% parka šume hrasta, graba, bukve i lipe (najveće stanište u Evropi), Crveni čot, 17 manastira – srpska “Sveta gora“, banja Vrdnik, Sremski Karlovci – 1792. godine počela sa radom najstarija srpska gimnazija,

-          orao krstaš

 

  1. Đerdap – Planinska oblast – Karpatsko – balkanske planine

-          63 608 ha najveći nacionalni park, Dunav, Đerdapska klisura (4 klisure i 3 kotline Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, Gospođin Vir, Donjomilanovačka kotlina, Kazan (Veliki kazan 150m), Oršavska kotlina i Sipska klisura ili Gvozdena vrata), Lepenski vir, Trajanova tabla, Golubački grad,

-          moruna.

 

  1. Tara – Planinska oblast – Dinarske planine , na zapadu okuka Dirine, kanjoni Drine, Rače, Dervente i Brusnice,

-          Endemit – Pančićeva omorika, Pančićev skakavac;

-           manastir Rača, Zborište (1544), Kozji rid(1591m), jezero Zaovine.

-          mrki medved.

 

  1. Kopaonik – Planinska oblast – Vardarska zona (unutrašnji Dinaridi)

-          11 800ha najmanji nacionalni park, Pančićev vrh (2017m),

-           najveći zimski turistički centar,

-          u blizini su manastir Studenica, Sopoćani i stari grad Ras, Jošanička banja,

-          runolist, živorodni gušter i suri orao.

 

  1. Šar planina – Planinska oblast – Dinarske planine – Šar planina

-          Osnovan 1993. – najmlađi nacionalni park, najviši vrh Peskovi (2651m) , zimski sportski centar Brezovica,

-          šumske zajednice bora munike i molike,

-          glacijalni oblici reljefa – cirkovi, ledničke doline, morene, lednička jezera (Livadičko (ili Štrbačko), Jažinačko, Šutmansko, Veliki vir (2360m) najviše na Šar planini),

-          beloglavi sup,147 vrsta leptira.

 

 

AFRIKA


Африка је други по величини светски континент по броју становника, као и по површини. Са 30.244.050 km² (укључујући и острва која јој припадају) чини 20,3% укупне површине земље. У Африци живи више од 900 милиона становника, што чини око једне седмине укупне људске популације.

Стари Римљани су користили име terra Africa — „земља Афра“ (плурал, од „Афер“) — за северни део континента, који одговара данашњем Тунису, где се налазила Римска провинција Африка.

Geografski položaj-Од Европе је одвојена Средоземним морем, а од Азије Црвеним морем. Африка се на североистоку спаја са Азијом у Суецу, корз који је прокопан Суецки канал). У геополитичкој представи континената Синај (део Египта), који се налази источно од Суецког канала, се сматра делом Африке. Од најсеверније тачке (у Мароку) до најјужније тачке (у Јужноафричкој Републици) Африка је дугачка 8000километара. Са истока на запад, Африка је дугачка 7400 километара. Дужина обале Африке је 26.000 километара

ISTORIJA-Африка је најстарија насељена територија на Земљи и претпоставља се да човек потиче са тог континента. Током већег дела своје историје, Афика (као и остали континенти) није имала државе, већ је била насељена групама племена, краљевинама и породицама.

У четрнаестом веку европски истраживачи су стигли у Африку. Преваром локалних племенских вођа, Европљани су заробили милионе Африканаца које су као робље одвозили широм света.

У раном деветнаестом веку европске империјалне силе су окупирале највећи део континента формирајући многе колонијалне државе, остављајући само две независне нације (Либерија иЕтиопија). Ова окупација је трајала до краја Другог светског рата, када је почело постепено проглашавање независности афричких држава.

И данас највећи део афричких држава има границе које су биле повучене у доба европског колонијализма.

Prirodne odlike

Afrika je najslabije razudjen kontinent na svetu. Obala Afrike je negde visoka i strma, a negde niska i peskovita, pa skoro i nema prirodnih luka. Afrika je najvecim delom kontinent velikih visoravni i plitkih kotlina. U severozapadno delu kontinenta pruzaju se visoke venacne Atlaske planine. Izvan ovo manjeg dela, Afrika je zatalasana visoravan sa koje je mestimicno izdizu gromadne i vulkanske planine i vise visoravni, a mestimicno se spustaju kotline. Prema visini izdvajamo nisku i visoku Afriku. U obe ove oblasti nizija ima samo uz obale.

Niska Afrika zauzima severni i srednji deo kontinenta, u kojem preovladjuju predeli do 500m visine. Njoj pripadaju Sahara, visoravan prosecne visine 500m , zatim juzno od nje nesto visa Sudanska visoravan i Kongoanska kotlina.

Visoka Afrika zauzima istocni i juzni deo kontinenta. U njoj preovladjuju visine preko 1000m. U ovom delu Afrike bilo je velikih rasedanja, izdizanja i spustanja kopna. U ovoj oblasti izdvajaju se Etiposka visija i Jezerska i Juzno-africka visoravan. Najvise planine: Kilimandjaro i Kenija, cije vrhovi predstavljaju kupe ugasenih vulkana, i gromadna planina Ruvenzori.

Afrika je najtopliji i najizrazitiji kontinent ekvatorske i tropske klime. Sve velike reke izviru u visokoj Africi. Glave reke su: Nil, Kongo, Niger i Zambezi, koje se ubrajaju u najvece reke na svetu. Vise od polovine Afrike nema oticanja ka morima ,a dve petine nema ni stalnih tekucih voda. Najtopliji kontinent obiluje ekvatorskom prasumom, bujnim savanama i prostranim stepama, ali i najvecim pustinjama na Zemlji. Prasume su zastupljene u oblastima ekvatorske, vrlo tople i vlazne klime tokom citave godine. Iduci od ekvatora prema povratnicima smanjuje se kolicina padavina, pa se menja i biljni svet. Savane su tropske oblasti sa visokim travama.Afrika je najbogatiji kontinent: zlatom, dijamantima ,bakrom ,fosfatima, naftom, i nizom drugih ruda metala i nemetala. Po bogatstvu vodenih snaga ona je odmah iza Azije.

Reka Kongo

Drakensberg planine u Juznoj Africi

Pogled na Kilimandžaro

Etiopske stene

Reka Nil

Pustinja Sahara

Fouta Džalon savana u Gvineji

Afrika je najtopliji kontinent. Nju preseca ekvator i pod uticajem je različitih klimatskih faktora. Klimatski faktori koji su zastupljeni u Africi su:

1.ekvatorski

2.tropski

3.suptropski

4.pustinjski

5.stepski

6.planinski

Hidrografija Afrike

Velike razlike u količini padavina koje primaju pojedini delovi Afrike, utiču na neujednačenost u rasporedu površinskih voda.

NIL

lNakon što se Plavi i Bijeli Nil spoje, jedino još reka Atbara znatnije doprinosi Nilu. Ona izvire u Etiopiji Severno od jezera Tana i duga je otprilike 800 km. Spaja se s Nilom oko 300 km nakon Kartuma, na otprilike pola njegovog puta prema moru. Od ove točke prema severu Nil se smanjuje zbog isparavanja.

Vadi -suva rečna korita povremenih reka

ATLANTSKI SLIV:

NIGER, KONGO , ORANJE, GAMBIJA

Niger je najveća reka zapadne Afrike i treća reka kontinenta, posle Nila i Konga, sa dužinom od 4.184 kilometra.

Poreklo imena Niger je nepoznato. Pretpostavlja se da vodi poreklo od latinske reči za „crnac“ (niger), ali nema dokaza za to, verovatnije je da su portugalski istraživači koristili sopstvenu reč, negro, kao što su radili na drugim mestima po svetu.

Mapa reke Niger

KONGO

Kongo ili Zair je najveća reka u zapadnom delu Centralne Afrike. Reka je dugačka oko 4.700 km [1], što je čini drugom po dužini u Africi (posle Nila). Kongo sa svojim pritokama velimim delom protiče kroz tropske šume, usled čega je veoma bogat vodom. Kongo je najveća reka po količini vode i površini sliva u Africi, a druga u svetu (posleAmazona). Pošto se veliki deo rečnog basena leži oko ekvatora, nivo vode u reci je veoma stabilan, jer uvek barem nad jednim delom reke pada kiša.

Sliv Konga

Izlazak Sunca iznad reke Kongo

ORANJE

Орање (Oranjeriver) је највећа река у Јужноафричкој Републици. Извире у планинама Дрејкнсберг близу границе са Лесотом. У Лесоту реку зову Сенку. У доњем току представља границу између Јужноафричке Републике и Намибије.

Дугачка је 2.200 km. Улива се у Атлантски океан. Највећа притока јој је река Вал.

Европљани су открили реку 1760. године.

OrangeRiver L7 11apr01.jpg

GAMBIJA

Гамбија је западноафричка река. Укупна дужина јој је 1.130 километара. Протиче кроз ГвинејуСенегал и Гамбију која је добила име по овој реци. Извире угвинејској области Фута Џалон, а улива се у Атлантски океан код главног града Републике Гамбије Банџула.

Слив Гамбије

vodopadi-Viktorijini na reci Zambezi 100m visine

Водопади су широки преко 1,5 km са падом од 128 метара. Дејвид Ливингстон, шкотски истраживач, открио је водопаде1855. године и назвао их по краљициВикторији, иако је локално име водопада “Дим који грми” (Mosi-oa-Tunya).

Викторијини водопади, део

ŠOT-SLANA JEZERA NA OBODU SAHARA

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 1.161 drugom pratiocu