Африка је други по величини светски континент по броју становника, као и по површини. Са 30.244.050 km² (укључујући и острва која јој припадају) чини 20,3% укупне површине земље. У Африци живи више од 900 милиона становника, што чини око једне седмине укупне људске популације.

Стари Римљани су користили име terra Africa — „земља Афра“ (плурал, од „Афер“) — за северни део континента, који одговара данашњем Тунису, где се налазила Римска провинција Африка.

Geografski položaj-Од Европе је одвојена Средоземним морем, а од Азије Црвеним морем. Африка се на североистоку спаја са Азијом у Суецу, корз који је прокопан Суецки канал). У геополитичкој представи континената Синај (део Египта), који се налази источно од Суецког канала, се сматра делом Африке. Од најсеверније тачке (у Мароку) до најјужније тачке (у Јужноафричкој Републици) Африка је дугачка 8000километара. Са истока на запад, Африка је дугачка 7400 километара. Дужина обале Африке је 26.000 километара

ISTORIJA-Африка је најстарија насељена територија на Земљи и претпоставља се да човек потиче са тог континента. Током већег дела своје историје, Афика (као и остали континенти) није имала државе, већ је била насељена групама племена, краљевинама и породицама.

У четрнаестом веку европски истраживачи су стигли у Африку. Преваром локалних племенских вођа, Европљани су заробили милионе Африканаца које су као робље одвозили широм света.

У раном деветнаестом веку европске империјалне силе су окупирале највећи део континента формирајући многе колонијалне државе, остављајући само две независне нације (Либерија иЕтиопија). Ова окупација је трајала до краја Другог светског рата, када је почело постепено проглашавање независности афричких држава.

И данас највећи део афричких држава има границе које су биле повучене у доба европског колонијализма.

Prirodne odlike

Afrika je najslabije razudjen kontinent na svetu. Obala Afrike je negde visoka i strma, a negde niska i peskovita, pa skoro i nema prirodnih luka. Afrika je najvecim delom kontinent velikih visoravni i plitkih kotlina. U severozapadno delu kontinenta pruzaju se visoke venacne Atlaske planine. Izvan ovo manjeg dela, Afrika je zatalasana visoravan sa koje je mestimicno izdizu gromadne i vulkanske planine i vise visoravni, a mestimicno se spustaju kotline. Prema visini izdvajamo nisku i visoku Afriku. U obe ove oblasti nizija ima samo uz obale.

Niska Afrika zauzima severni i srednji deo kontinenta, u kojem preovladjuju predeli do 500m visine. Njoj pripadaju Sahara, visoravan prosecne visine 500m , zatim juzno od nje nesto visa Sudanska visoravan i Kongoanska kotlina.

Visoka Afrika zauzima istocni i juzni deo kontinenta. U njoj preovladjuju visine preko 1000m. U ovom delu Afrike bilo je velikih rasedanja, izdizanja i spustanja kopna. U ovoj oblasti izdvajaju se Etiposka visija i Jezerska i Juzno-africka visoravan. Najvise planine: Kilimandjaro i Kenija, cije vrhovi predstavljaju kupe ugasenih vulkana, i gromadna planina Ruvenzori.

Afrika je najtopliji i najizrazitiji kontinent ekvatorske i tropske klime. Sve velike reke izviru u visokoj Africi. Glave reke su: Nil, Kongo, Niger i Zambezi, koje se ubrajaju u najvece reke na svetu. Vise od polovine Afrike nema oticanja ka morima ,a dve petine nema ni stalnih tekucih voda. Najtopliji kontinent obiluje ekvatorskom prasumom, bujnim savanama i prostranim stepama, ali i najvecim pustinjama na Zemlji. Prasume su zastupljene u oblastima ekvatorske, vrlo tople i vlazne klime tokom citave godine. Iduci od ekvatora prema povratnicima smanjuje se kolicina padavina, pa se menja i biljni svet. Savane su tropske oblasti sa visokim travama.Afrika je najbogatiji kontinent: zlatom, dijamantima ,bakrom ,fosfatima, naftom, i nizom drugih ruda metala i nemetala. Po bogatstvu vodenih snaga ona je odmah iza Azije.

Reka Kongo

Drakensberg planine u Juznoj Africi

Pogled na Kilimandžaro

Etiopske stene

Reka Nil

Pustinja Sahara

Fouta Džalon savana u Gvineji

Afrika je najtopliji kontinent. Nju preseca ekvator i pod uticajem je različitih klimatskih faktora. Klimatski faktori koji su zastupljeni u Africi su:

1.ekvatorski

2.tropski

3.suptropski

4.pustinjski

5.stepski

6.planinski

Hidrografija Afrike

Velike razlike u količini padavina koje primaju pojedini delovi Afrike, utiču na neujednačenost u rasporedu površinskih voda.

NIL

lNakon što se Plavi i Bijeli Nil spoje, jedino još reka Atbara znatnije doprinosi Nilu. Ona izvire u Etiopiji Severno od jezera Tana i duga je otprilike 800 km. Spaja se s Nilom oko 300 km nakon Kartuma, na otprilike pola njegovog puta prema moru. Od ove točke prema severu Nil se smanjuje zbog isparavanja.

Vadi -suva rečna korita povremenih reka

ATLANTSKI SLIV:

NIGER, KONGO , ORANJE, GAMBIJA

Niger je najveća reka zapadne Afrike i treća reka kontinenta, posle Nila i Konga, sa dužinom od 4.184 kilometra.

Poreklo imena Niger je nepoznato. Pretpostavlja se da vodi poreklo od latinske reči za „crnac“ (niger), ali nema dokaza za to, verovatnije je da su portugalski istraživači koristili sopstvenu reč, negro, kao što su radili na drugim mestima po svetu.

Mapa reke Niger

KONGO

Kongo ili Zair je najveća reka u zapadnom delu Centralne Afrike. Reka je dugačka oko 4.700 km [1], što je čini drugom po dužini u Africi (posle Nila). Kongo sa svojim pritokama velimim delom protiče kroz tropske šume, usled čega je veoma bogat vodom. Kongo je najveća reka po količini vode i površini sliva u Africi, a druga u svetu (posleAmazona). Pošto se veliki deo rečnog basena leži oko ekvatora, nivo vode u reci je veoma stabilan, jer uvek barem nad jednim delom reke pada kiša.

Sliv Konga

Izlazak Sunca iznad reke Kongo

ORANJE

Орање (Oranjeriver) је највећа река у Јужноафричкој Републици. Извире у планинама Дрејкнсберг близу границе са Лесотом. У Лесоту реку зову Сенку. У доњем току представља границу између Јужноафричке Републике и Намибије.

Дугачка је 2.200 km. Улива се у Атлантски океан. Највећа притока јој је река Вал.

Европљани су открили реку 1760. године.

OrangeRiver L7 11apr01.jpg

GAMBIJA

Гамбија је западноафричка река. Укупна дужина јој је 1.130 километара. Протиче кроз ГвинејуСенегал и Гамбију која је добила име по овој реци. Извире угвинејској области Фута Џалон, а улива се у Атлантски океан код главног града Републике Гамбије Банџула.

Слив Гамбије

vodopadi-Viktorijini na reci Zambezi 100m visine

Водопади су широки преко 1,5 km са падом од 128 метара. Дејвид Ливингстон, шкотски истраживач, открио је водопаде1855. године и назвао их по краљициВикторији, иако је локално име водопада “Дим који грми” (Mosi-oa-Tunya).

Викторијини водопади, део

ŠOT-SLANA JEZERA NA OBODU SAHARA