Стаклана плажа у Калифорнији

 

Упознајте чудесан део калифорнијске обале који се није формирао онако како бисте одмах помислили. У његовом настанку важну улогу имао је човек. Када бацамо смеће по плажи, не чинимо услугу својој планети – оно негативно утиче на тло, ваздух и воду. Такође, оно уништава и естетски доживљај природних лепота.

Међутим, постоји једно место које представља изузетак макар од ове последње наведене чињенице. Реч је о Стакленој плажи која се налази у Калифорнији.

Ова јединствена плажа добила је свој величанствени покривач захваљујући немару људи према природи. Почетком 20 века становници Калифорније су бацали отпад дуж обале северно од Форт Брага. У деценијама које су уследиле, одлагали су ту стара возила, кућне апарате и – најчешће стакло.

Овај импровизована депонија је порасла толико да су становници овог градића више пута били присиљени спајати његове делове.

Превише смећа

Калифорнијски државни контролни одбор за водене изворе био је зато присиљен затворити овај округ 1967. године. Покретане су разне акције чишћења обале. Ништа није помагало – отпадака је, једноставно, било превише.

Како су деценије пролазиле,  плимски таласи испирали су ову плажу и прочишћавали је, а успут су ломили на ситне комаде све стаклене предмете. Таласи су наставили “ломити” предмете на обали, морски поветарци су премештали комадиће стакла и убрзо је настала незамислива туристичка атракција и очаравајући пејзаж.

Данас је Стаклена плажа место које привлачи велики број туриста па је скупљање комадића стакла као сувенира забрањено.

 

ВЕТО

Posted: jul 9, 2015 in Svet

Да би ученици разумели шта значи када  држава уложи вето на неку одлуку Савета безбедности, потребно је да знају шта значи сам појам и које државе имају право да га примењују. Ево објашњења!

ВЕТО

Реч вето (вето) долази од латинског, и у дословном преводу значи забрањујем. Користи се да се одреди да одређена страна једнострано зауставља одређену одлуку. Вето значи даје неограничену власт да се начине измене, али не даје власт да се измене усвоје.

Вето вуче порекло од римских магистрата који су имали право да једнострано одбију закон који би им проследио Римски сенат. То њихово право се звало право интерцесије.

Врсте

Постоји апсолутно и суспензивно (одлажуће) вето. Апсолутно вето је постојало у монархијама и код њега монарх је могао коначно ветирати неку одлуку коју изгласа парламент. Суспензивно вето постоји у већини република и њега поседује председник републике. Користи га тако што може да одбије да премапотпише акт којипарламент изгласа (сваки закон усвојен у парламенту мора бити потписан од стране председника). Тиме он одлаже ступање изгласаног акта на правну снагу, али када се тај акт поново потврди у скупштини и изгласа квалификованом већином он одмах ступа на праввну снагу и без премапотписа председника.

Уједињене нације

У Савету безбедности Уједињених нација пет земаља сталних чланица (САД, Русија, Кина, Француска, Велика Британија) имају право вета. Ако било која од ових земаља стави вето на неки предлог, он се одбацује, чак иако све остале земље-чланице гласају за дати предлог.

Право вета у Савету безбедности Уједињених нација има пет сталних чланица СБ УН, које им омогућава да спрече усвајање било које резолуције.

Сваки члан Савета безбедности има само један глас. Одлуке по процедуралним питањима се доносе потврдним гласом деветорице чланова, а одлуке по мериторним питањима потврдним гласом деветорице, али укључујући ту и гласове сталних чланица што значи да вето било којег члана може да спречи доношење одлуке.

Од оснивања Уједињених нација па до фебруара 2007. године СССР односно Русија је употребила највише пута право вета (123), Сједињене Америчке Државе 76,Велика Британија 32, Француска 18 и Кина 6 пута. СССР је највише посезао правом вета за време Хладног рата, па су чак и његови најпознатији министри спољних пословаВјачеслав Молотов и Андреј Громико били добили надимке Господин вето и Господин њет. Током Корејског рата представник СССР није присуствовао седницама Савета безбедности што се сматрало улагањем вета, па да би се то избегло изгласана је Резолуција Уједињени за мир. СССР је такође захтевао и да све бивше совјетске републике имају засебне столице, чему се САД противио. САД су углавном улагале вето бранећи Израел и на одлуке којима се осуђивало понашање израелских војника и критиковала политика Израела. Француска је употребила вето у случају независности Коморских острва и отцепљења острва Мајот. Такође ветирала је резолуцију из 2003. године о интервенцији на Ирак.

Пет балканских  вета

Током деценије криза на територији бивше СФРЈ, велике силе су у четири наврата улагале вето на резолуције које су се тицале развоја догађаја у Хрватској, БиХ, Македонији и СР Југославији. Последњи се тиче Републике Србије.

Први „балкански вето“ уложила је Русија 1994. године, када је спречено усвајање резолуције којом се, због хуманитарне ситуације око Бихаћа, тражила озбиљнија контрола граница СР Југославије са Хрватском и БиХ.

Кина је у фебруару 1999. године, као одговор на македонску одлуку да призна Тајван, уложила вето на продужење мандата снагама УН (УНПРЕДЕП) распоређеним како би се спречило ширење балканског конфликта на Македонију. Сукоби у Македонији почели су две године после одласка „плавих шлемова“.

Русија је марта 1999. године предложила резолуцију којом се тражи хитан прекид бомбардовања СР Југославије и осуђује употреба силе без мандата Савета безбедности. Москву су подржале Кина и Намибија, док је осталих 12 чланица Савета безбедности било против.

Американци су 2002. године спречили продужавање мандата мировних снага Уједињених нација у БиХ. Вашингтон се на такав потез одлучио из прилично практичних разлога, односно како би се избегла могућност да војницима из САД буде суђено пред тада тек основаним Међународним кривичним судом.

Руска Федерација спречила је, у Савету безбедности УН, усвајање британског предлога резолуције о Сребреници 2015.год.

 

Etnoastronomija

Posted: jul 6, 2015 in PETI RAZRED

Pun Mesec

Etnoastronomija je naučna disciplina koja, upravo, izučava prisustvo astronomije u narodnom stvaralaštvu. Uz pomoć nje saznaje se koliko je narod u prošlosti poznavao i pratio astronomske pojave, kako ih je objašnjavao i koliko su ta objašnjenja u skladu sa danas u nauci prihvaćenim.

Ono što je interesantno za sva nebeska tela uopšte je to da ona, po verovanju, ne smeju da su psuju i proklinju jer su ona Božije delo. Ako se ona psuju ili proklinju, veruje se da se tada zlo vrati. Zbog toga skoro niko nije naveo kletve u kojima se pominju nebeska tela. Zato postoje lepe izreke i želje vezane za njih. Na primer: “Poljubio te Mesec”.

Kalendar

U vezi sa kalendarom bilo je postavljeno pitanje o tome zašto februar ima najmanji broj dana od svih meseci. Veliki broj ispitanika naveo je priču o ”babi i kozama”. Kada se uzmu u obzir sve verzije ove priče, od kojih su neke manje ili više detaljne, priča izgleda ovako: “Na samom kraju marta meseca vreme se prolepšalo. Neka baba koja je gajila koze odlučila je da ih odvede na ispašu u planinu. Tada je ona svojim kozama rekla: ’Moji jarići, moji petorožčići, hajmo martu na sramotu i drugima uprkos’. Na ovaj način mart je bio “izazvan”. Da bi se osvetio babi i kozama, pozajmio je od februara dva dana i produžio svoje trajanje. Tako je imao vremena da napravi mećavu i da smrzne na planini babu i koze.”

Postoji još jedna priča u vezi sa kalendarom koja objašnjava predviđanje vremena za narednu godinu. Između katoličkog i pravoslavnog Božića postoji razmak od 12 dana (ne računajući same dane praznika). Svaki od ovih dana odgovara po jednom mesecu u narodnoj godini i po vremenu u tom danu određuje se vreme za odgovarajući mesec u godini.

Mesec

Za Mesec su prikupljene priče i legende u vezi sa “šarama”, pomračenjem i običjima vezanim za određene faze. Postoje i neka objašnjenja nastanka Meseca. Po jednom, Mesec je nastao od Sunčevog zraka, a po drugom, Mesec je Sunčev brat.

Po jednoj priči na Mesecu se vidi orač koji ore. Druga kaže da je tamo odslikano gumno na kome se odvija vršidba žita, na kojoj je brat brata slučajno udario lopatom. Postoji i priča da se na Mesecu vidi čovek koji u ruci drži kamen. Jedna priča koja je zabeležena odnosi se na biblijske likove. Ona kaže da je na Mesecu naslikano bratoubisto Avelja, koga je ubio Kain. Za sve ove priče karakteristično je objašnjenje zašto se one nalaze na Mesecu: Bog ih je stavio tamo da bi bile upozorenje ljudima. Primećuje se sličnost i povezanost između svih legendi vezanih za šare na Mesecu. To su verovatno sve delovi priče o bratoubistvu iz Biblije. Povezane u celinu one daju biblijsku priču – Avelj radi na svom imanju (vršidba), kada dolazi Kain i ubija ga (čovek koji drži kamen; brat udara brata lopatom).

Postoji još nekoliko priča o tome šta se vidi na Mesecu. Negde kažu da se vidi čovek koji je zamahnuo lopatom na ženu. Dok se negde veruje da se na Mesecu vidi čovek koji pali slamu. On je, po ovoj priči, kum koji je od kuma ukrao slamu i prosipao je usput, pa je nastala Kumova slama. Bog ga je stavio na Mesec kao upozorenje ljudima.

Za Mesec su vezani i neki načini za prognoziranje vremena. Ako se vidi “ograda” oko Meseca (halo), doći će do pogoršanja vremena, kao i kad je Mesec crvene boje.

Pomračenje Meseca predstavlja loš predznak. Može doći do smrti vladara, do izbijanja rata, do neke prirodne katastrofe ili epidemije. Negde se pominje kao loš predznak uopšte, a negde kao loš predznak za protivnike srpskog naroda ili za vladara naroda protivnika Srba. Ovo je verovatno posledica ropstva pod Turcima jer je simbol muslimana polumesec. U prošlosti se, verovatno, pomračenje Meseca tumačilo kao predznak sloma Otomanske imperije. Kasnije je ovaj simbol uopšten na sve neprijatelje srpskog naroda, što je, verovatno, posledica čestih ratova.

Običaji koji su vezani za faze Meseca mogu se podeliti na običaje vezane za pun Mesec i običaje vezane za mlad Mesec. Za vreme mladog Meseca valja započinjati poslove. Tada valja seći drva, klati stoku, šišati ovce, beleti tkaninu, prati rublje, sejati…

Pun Mesec nije povoljan za započinjanje nekih poslova. To je zato što on potpomaže razmnožavanje štetočina. Tako, ako se poseku drva na pun Mesec, razmnožiće se žižak i uništiti drva; ako se zakolje stoka, meso će se brzo ucrvljati; ako se opere ili izbeli tkanina, ubrzo će se pokidati… Ako neko nije dobrog zdravlja, ne treba da gleda u pun Mesec. Za pun Mesec vezani su i obredi vračanja i skidanja bradavica. U narodu je poznata pojava mesečarenja i vezuje se za ljude koji hodaju u snu za vreme punog Meseca.

Sunce

U vezi sa prividnim kretanjem Sunca po nebeskoj sferi, dobijen je odgovor da se Sunce zimi brže kreće, pa je dan zato kratak, dok se leti kreće sporije, pa je dan zato dug. Jedan od odgovora na pitanje šta Sunce radi noću jeste da plovi po vodi sa zapada do istoka, a drugo objašnjenje je da Sunce noću počiva.

Pomračenje Sunca shvata se tragičnije od pomračenja Meseca jer se odigrava ređe. Ima slična značenja kao i pomračenje Meseca: izbijanje ratova, prirodne katastrofe, smrt vladara. Pomračenje Sunca ima dva značenja. Jedno je nesreća uopšte, a drugo je nesreća za pravoslavne ili za sam srpski narod. Postoji i verovanje da pomračenje Sunca znači da vreme neće odgovarati standardnom vremenu za to godišnje doba. Pomračenje Sunca ne valja gledati, od njega se beži u zatvoren prostor, krsti se. Pomračenje se objašnjava zaklanjanjem Sunca iza planine ili oblaka.

Pomračenje Sunca se koristi i za spravljanje leka protiv epilepsije. Lek se sastoji od malog hleba koji se na vatri peče za vreme trajanja pomračenja.

Mlečni put – Kumova slama

Belu traku koja se vidi preko neba narod naziva “Kumova slama”. Priča o tome kako je ona nastala veoma je interesantna.

Uoči Božića došao kum kod kuma da traži slamu na zajam. Ovaj mu tada odgovori da mu ne može dati slamu jer mu treba za Božićni obred. Rekao mu je da tada može da da slamu samo Hristu. Međutim, kum je ukrao slamu, ali ju je usput prosipao. Bog je kuma kaznio i ostavio trag slame na nebu da ga mogu videti svi ljudi kao opomenu”.

Za ovo postoji i izreka: “Kum kuma kad krade i preko neba se znade”.

Kumova slama se koristi i za predviđanje vremena. Kada se ona dobro vidi, to znači da će se sutradan vreme pogoršati.

Zvezde i sazvežđa

Zvezdama u narodu nazivaju, pored pravih zvezda, meteore (zvezde padalice), komete (repate zvezde) i planete.

Od zvezda navedene su po imenima Danica (Venera), Vlašići i Severnjača. Veneru još nazivaju Sjajna čobanica, Jutarnja zvezda i Večernjača. Večernjača i Danica su po narodnom verovanju dve različite zvezde. Ako se Danica vidi pred žetvu, to znači da će žito dobro roditi.

Od sedam Vlašića prikupljena su imena za njih pet – Rale, Raleta, Mile, Mileta i mali Parolko. Kada se ne vide na nebu (od Đurđevdana), kaže se da su zarobljeni. Veruje se da ako se kaže: “Sedam Vlašića, po Bogu sedam bratića” i ako se izgovore njihova imena, da će se tada ispuniti zamišljena želja.

Od sazvežđa su spomenuta sledeća: Velika kola, Mala kola, odnosno Veliki i Mali medved, Volovi, Porednice i Trougao. Velika i Mala kola negde nazivaju i Velika i Mala nebeska kola.

Porednice su zvezde koje su vidljive do maja meseca. One se zato mogu povezati sa delom sazvežđa Orion i verovatno se odnose na njegov pojas.

Porednice

Za zvezde koje čine Trougao nije jasno kom sazvežđu pripadaju.

Za meteore se kaže da su to zvezde padalice ili zvezde koje su uzletele. Za njih je vezano više verovanja.

Kada se vidi meteor, ne treba reći da zvezda pada jer će u protivnom biti uhvaćen i ubijen neki vojnik koji je u bekstvu. Zato se kaže: “Beži, druže, za goru!”. Negde se veruje da meteor znači da je neko pobegao iz ropstva ili zatvora i da zato ne treba reći da se videla zvezda koja pada. Postoji i verovanje da će, ako se kaže da je zvezda pala, biti uhvaćen neko ko je kriv. Sva ova verovanja mogu se povezati sa čestim ratovima koje je u istoriji imao narod ovih krajeva.

Veruje se, takođe, kada se vidi zvezda kako pada, da se to jure neka dvojica da se potuku. Da bi se onaj koji beži sakrio, odnosno da se ne bi potukli, kaže se: “Za grm, druže!”

Kada se vidi meteor, to može značiti da je neko umro i da njegova zvezda pada. Ni u ovom slučaju se ne govori da je zvezda pala.

Neka verovanja kažu da je meteor zmaj koji je uzleteo, pa nestao (verovatno vezano za bolide) ili da zvezde beže.

Na mestu gde padne zvezda padalica, smatra se da ima zlata.

Komete u narodu zovu: zvezde repatice, velike zvezde, zmaj, zvezde sa barjakom. Za njih se smatra da su “đavolske zvezde”. One donose nesreću. Mogu da popale sela i svu Zemlju, pa zato postoji strah od pada ovih “zvezda”. U narodu veruju da ako zvezda “pokaže barjak”, to sluti ratu ili nekoj drugoj katastrofi.

U narodu postoji mišljenje da se zvezde ne smeju brojati jer svaki čovek ima svoju zvezdu na nebu. Ako i nju tokom brojanja prebroji, onda će umreti. Takođe, zvezde ne treba ni pokazivati prstima jer kako kažu “ne treba na Božansko nišaniti prstom”. Što se tiče broja zvezda, veruje se, da ih ima mnogo i da im niko ne zna broja.

Da bi se zvezde videle i po danu, narod preporučuje jedan recept. Treba 40 dana uzastopno, svako jutro pojesti po čen belog luka.

Sistem sveta

Pod sistemom sveta podrazumeva se izgled zemlje i njen položaj u Vasioni.

Priča koja se najčešće sretala je da je Zemlja loptastog oblika i da se nalazi na vodi. Nebo iznad Zemlje drži se na tri Nebeska stuba – Troje trojice. Pošto Troje trojice drže nebo nad nama i zemlju pod nama, oni spadaju u grupu velikih pravoslavnih praznika. Druga varijanta je da se nebo na Zemlju oslanja na krajevima sveta. Već je pomenuto da, po nekim verovanjima, Sunce noću plovi po vodi sa zapada ka istoku, što se uklapa u priču da se Zemlja nalazi na vodi.

Jedna vrlo zanimljiva priča o ustrojstvu sveta kaže da postoje tri tavana sveta. Jedan je iznad nas, jedan je onaj u kome mi živimo, a jedan je ispod nas. Iznad nas se, najverovatnije, nalaze umrli. Oni se opasuju oko vrata. Mi, pošto živimo u sredini, opasujemo se oko struka. Oni koji žive ispod nas opasuju se oko članaka.

Zaključak i dalji planovi

Značaj astronomskih dešavanja u svakodnevnom životu i dalje je prisutan. Međutim, sada se tim događajima ne pridaje više onoliki značaj koji se u prošlosti pridavao, što je očigledna posledica povećane informisanosti i obrazovanja populacije.

U velikom broju odgovora provlače se biblijski motivi. Što znači da većina pojava na nebu predstavlja Božiji znak za ljude – predstavlja neku vrstu stalne (npr. “šare” na Mesecu, Kumova slama) ili povremene opomene (komete, pomračenja). Primetan je uticaj periodičnih astronomskih dešavanja na svakodnevni život. To se odnosi, pre svega, na faze Meseca, godišnja doba, prividno Sunčevo godišnje kretanje, vidljivost nekih zvezda, planeta i sazvežđa. Takođe se izgled neba koristi za prognoziranje vremena.

 

U ovom tekstu predstavljeni su rezultati istraživanja koje se sprovodi na području Srbije od 1997. godine. Istraživanje realizuje Astronomska grupa Društva istraživača “Vladimir Mandić – Manda” iz Valjeva, u okviru svog projekta „Etnoastronomska istraživanja u Srbiji“.

Literatura

  • Božić N: Narodna verovanja o astronomskim pojavama, Zbornik radova broj 14, Društvo istraživača „Vladimir Mandić Manda“, Valjevo, 1999.
  • Bozic, N.; Ninkovic, S.: Ethnoastronomical investigations of the Zavojsko jezero area (Pirot, Yugoslavia), Proceedings of XIV National Conference of Yugoslav Astronomers, 2003.
  • Božić N: Supplement to ethnoastronomical researches in Valjevo region, Proceedings of XIV National Astronomical Conference of Serbia and Montenegro, 2006.
  • Janković Dj. N: Astronomija u običajima i umotvorinama Srba, SANU, 1951.
  • Janković Ć. V: Etnoastronomski upitnik, Petničke sveske broj 3, Istraživačka stanica Petnica, 1986.
  • Janković Ć. V: Etnoastronomija u delima Vuka Karadžića, Petničke sveske broj 28, Istraživačka stanica Petnica, 1991.

 

Zašto volim Polihrono?

Posted: jul 2, 2015 in Svet

Gde se nalazi?

Polihrono se nalazi u uvalama prelepog i čistog  zaliva Toroneos, na samo 100 km od Soluna, na prvom prstu Halkidikija, Kasandri.

Mesto je izgrađeno od strane doseljenika iz Eretrije, 650. godine pre nove ere, i tada je nosilo ime Neapolis. Nakon toga su grad uništili Huni, a na istom mestu su lokalni stočari u XI veku osnovali Polihrono i dali mu ime po raznobojnom cveću koje je tu cvetalo.

Plaža u Polihronu je dugačka i peščana sa ulaskom u more gde se dubina postepeno povećava, što je naročito pogodno za decu. Prirodne lepote, srdačnost i gostoljubivost domaćina, uređenost i dobra snabdevenost, daju garanciju da ćete ovde provesti izuzetno prijatan odmor koji je teško zaboraviti. Polihrono ima ambulantu, poštu, apoteku, mnoštvo supermarketa i prodavnica, hotela, vila i pekara, picerija, taverni, kafića, restorana i barova, ekskluzivnih radnji i zlatara, rent a car agencija…Iako poseduje veliki broj mesta za zabavu, radije ga posećuju oni koji vole da provedu odmor spontano i bez presije. More u Polihronu je jedno od najčistijih u Grčkoj, pesak na plaži je nešto krupniji, voda prijatno topla, a vetra skoro da nema (ove godine ga je bilo).

Čista voda Polihrona idealna je za otkrivanje lepota podvodnog sveta i njegovih čudnih stvorenja. Neke su deca istražila. Mada, ono što Polihrono čini drugačijim je pravi mir, mesto  u kome se osećate kao kod kuće.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

Bajkoviti Uvac

Posted: jun 14, 2015 in OSMI RAZRED

uvac

Bajkoviti rezervat prirode „Uvac“ je jedno od najlepših mesta u Srbiji. Smešten je najvećim delom na teritoriji opštine Nova Varoš, a jedan deo pripada Sjenici. Izgradnjom tri brane, dolina reke Uvac je pre 3 decenije potopljena i formirana su 3 jezera: Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko. Uvačko jezero je dugačko oko 27 km, dok mu maksimalna dubina dostiže 108 m. Na njemu se nalazi vidikovac Molitva sa kog je pogled na kanjon najlepši. Stariji meštani se sećaju Uvca pre izgradnje brana. Kanjon je tada bio dublji i impresivniji, ali kažu da su zato jezera dala posebnu lepotu ambijentu i da je sada možda čak i lepši. U čistim vodama jezera ima 11 vrsta riba: šaran, klen, skobalj, potočna i jezerska pastrmka, mrena, mladica…

Najveće atrakcije rezervata su beloglavi supovi, meandri i pećine.

Meandri su vijuge koje neka reka gradi na svom toku. Vekovima se probijajući kroz krečnjačke stene, Uvac je napravio takve meandre da izgledaju kao lavirint. Neki od njih imaju ugao meandriranja i do 270 stepeni. Ima ih na celom toku sve do Radoinjskog jezera, ali su najizrazitiji na Uvačkom jezeru.

Ušački pećinski sistem je sa ukupnom dužinom od  6185 m,  najduži pećinski sistem u Srbiji.

Pećina Uvac

Sastoji se od Ušačke i Ledene pećine i jedne jame.  I jedna i druga bogate su pećinskim nakitom.

Pogled-iz-Ledene-pecine-1318030078

Simbol Uvca je beloglavi sup – posebna vrsta orla lešinara koja je u našim krajevima bila pred izumiranjem krajem prošlog veka. 1990. godine bilo je samo 7 jedinki. Osnivanjem fonda za zaštitu ptica „Beloglavi sup“ i otvaranjem hranilišta na koja se iznosi uginula stoka i klanični otpad broj jedinki narastao je na 300, što koloniju ovih ptica čini jednom od većih u Evropi.

 

ženka beloglavog supa sa mladuncem

S obzirom da se hrani isključivo mesom uginulih životinja, značaj beloglavih supova u ekosistemu je nemerljiv, jer sprečava širenje zaraza. U planu je kolonizacija još dve vrste lešinara: jedne koja se hrani kostima i druge čija je hrana koža uginulih životinja. Time bi se prirodni lanac ishrane potpuno zatvorio.

Najnoviji stanovnik rezervata je ptica gak za koju je inače karakteristično da živi u ravničarskim krajevima, ali su se nedavno pojavila dva para. Nije poznato odakle su došli.

Gak

S obzirom da je prosečna nadmorska visina rezervata oko 1000 m, najbolje vreme za posetu je posle 15. maja jer do tada šume na liticama kanjona potpuno olistaju, pa je Uvačko jezero onda najlepše.

U vodama Uvca značajna životinjska vrsta je vidra koja se nalazi na Evropskoj crvenoj listi ugroženih vrsta.


Сувим стаништима се називају сви они екосистеми којима је оскудица у води једна од основних карактеристика. Најочигледнији пример ове врсте станишта су пустиње, како хладне тако и топле. Међутим, у њих се убрајају и нека станишта у којима воде може бити чак у изобиљу, али у облику који биљке не могу да искористе, због чега је крајњи резултат исти. Тако се у сува станишта убрајају и поларне области и тундре.

Полови, две крајње тачке на Земљи, чине поларне области. Током зиме ноћ траје и до 24 сата, а лети толико траје дан. Температуре су толико ниске да се само лети отопи један мали део леда. Падавина има мало (у неким деловима Антарктика их уопште нема), али су довољне за неопходан принос снега.

U svemiru je zabavnije :-)

Posted: maj 23, 2015 in Svet

18.5.2015.  u saradnji sa U.S. Embassy Belgrade organizovano je predavanje američke astronautkinje Marše Ajvins. Uzbuđenje učenika zbog dolaska astronautkinje je bilo veliko. U njihovim glavama pometnja, toliko pitanja na koja možda nema odgovora ili ipak, ima. Najpre da predstavim gošću.

Marša Ajvins je  diplomirala na Univerzitetu u Koloradu na osnovnim studijama astronautičkog inženjerstva,  1974. godine se zaposlila u Centru za istraživanje svemira Lindon B. Džonson u Hjustonu, u Teksasu.

Maršu su 1980. godine zaposlili kao inženjera leta na simulatoru za obuku letenja šatlom i pilota Nasinih administrativnih letelica.

Zabeležila je više od 7000 sati letenja civilnim i Nasinim letelicama. Marša Ajvins je u generaciji astronauta 1984. izabrana za specijalistu misije.

Kao veteran koji je bio na pet letova u svemiru (STS-32 1990. godine, STS-46 1992. godine, STS-62 1994. godine, STS-81 1997. godine, i STS-98 2001. godine), zabeležila je 1318 sati u svemiru.

Nakon što je 37 godina radila kao inženjer i astronaut u Nasi, 2010. godine se penzionisala. Danas radi kao nezavisni konsultant za inženjerstvo.

Marša Ajvins

– Izabrala sam ovaj posao jer mi je bio veoma zanimljiv. U to vreme nisam mislila da biram svoju buduću profesiju, kao što većina dece danas čini. Jednostavno sam odabrala da budem astronaut jer me je taj posao fascinirao- rekla nam je Marša.

A taj trenutak odluke se desio 1961. godine kada je prvi čovek poslat u svemir. Marša je kao devojčica sa „ogromnim uzbuđenjem i bez daha“ na crno- belom televizoru posmatrala ovaj istorijski događaj koji je promenio „gledanje ljudi na svemir“.

Bila je to neobična odluka, i za dečake i za devojčice u to vreme, posebno za devojčice- dodala je Marša.

Pošto NASA tada nije primila astronaute, jedini način da postane njen deo za Maršu je bilo studiranje inženjerstva. Kada je diplomirala, postala je član  tima NASA. Tri puta je konkurisala za astronauta i iz trećeg puta je primljena.

– Postoje tri ključna momenta u životu astronauta. Kada vam kažu da ste odabrani za taj posao, i vi ne verujete u to , sve dok ne vidite svoje ime u zvaničnom saopštenju. Kada saznate da ste odabrani za misiju i ponovo ne verujete dok ne vidite svoje ime u saopštenju. I poslednji momenat je kada ste zaista u svemiru, ali vam je teško da poverujete da se to zaista dešava- ispričala je Marša.

Kako je u svemiru?

– U svemiru nema gravitacije, stvari koje  na Zemlji uzimamo zdravo za gotovo, poput oblačenja, mnogo tje eže uraditi kad sve pluta oko vas. Oblačenje bez gravitacije je ravno paklu!  Ali sam uspevala u tome, jer shvatite na kraju kako treba da to radite. Pokretanje od jedne do druge tačke je takođe otežano jer nema gravitacije da vas zaustavi. Sve je u toj  borbi sa gravitacijom i to je najzabavnija i najviše frustrirajuća stvar koja se desi u svemiru- rekla nam je Marša.

A kad je reč o hrani, šta jedu astronauti?

– Postoji meni od 1.500 različite hrane koju probamo pre misije i izaberemo hranu koju želimo. Ona je vakumirana, dehidrirana tako da pre uotrebe moramo da sipamo vodu u nju. Hrana nije bila posebno dobra, ali nisam išla u svemir zbog toga- ispričala nam je Marša.

Posao astronauta nije lak, Marša nam je rekla da veliki napor zahteva obaveza da se sve uradi po planu i da se brzo reaguje ako dođe do greške. Da li se Marša nekad plašila?

– Strah sam sklonila po strani. Nikada se nisam plašila za sebe, više sam osećala odgovornost da ne napravim neku grešku, a plašila sam se dok sam gledala svoje prijatelje u misiji- dodala je Marša.

Uvek kada je kretala u misiju, razmišljanje o tome da bi to mogla da bude poslednja misija, ostavljala je iza sebe. I prepuštala se avanturi.

Kada bi birala, gde bi Marša radije bila, na Zemlji ili u svemiru?

U svemiru, zabavnije – poručila je.

Marša Ajvins nam je rekla da ženama astronautkinjama nije teže nego muškarcima. Svaki napor i rizik se i te kako isplati.

Deo predavanja možete ovde pogledati:

 

A mediji su nam pomogli ovako :

 


План рада у осмом разреду предвиђа 6 часова посвећених завичајној географији. До сада су се градска деца бавила проучавањем  само  свог града. Од ове године ми смо то променили. Деца су добила задатак да као парови истражују околна места, места одакле су им преци дошли или нека њима занимљива места у ближој или даљој околини. Морам признати да су се потрудили да истраже на интернету, а у недостатку података на истом  (и то је могуће!) укључене су баке и деке који су својим причама помогли деци. Неки су се досетили па су своје презентације пратили музиком. Рекла бих да су ово били успешни часови.

Уз Богатић је „одговарала“ Александра Радовић :-)

Кленчани су имали своју песму :-)

 

Пролећни умор

Posted: april 27, 2015 in Uncategorized

ПРОЛЕЋНИ УМОР

Уместо да прве пролећне дане дочекамо пуни ентузијазма и енергије – коначно је готова зима и можемо поново да уживамо у сунцу, шетњи, природи – многи се осећају безвољно, лако се умарају, тешко концентришу, имају сталну потреба за сном… Укратко, стигао их је пролећни умор, појава која данас мучи скоро сваког другог човека. Погађа подједнако и старе и младе, а каквог ће бити интензитета, највише зависи од начина исхране који смо упражњавали током зиме и колико смо били активни.
Током зиме организам се исцрпи. Уноси се тешка храна, оброци су обично сиромашни витаминима, без обзира на то што нам је у том периоду доступно воће и поврће из стакленика. Мањак витамина настаје и због тога што је наша кожа скривена тешком и дугом зимском одећом и није изложена светлости и сунчевим зрацима. Све то слаби отпорност организма који, после дуге зиме посустаје.

Пролећни умор

Узроци

  • исцрпљеност организма после дуге зиме
  • пад крвног притиска
  • бујање хормона
  • мањак серотонина, “хормона среће” и мала депресија
  • недостатак витамина, посебно витамина Ц

Пад притиска

Није само недостатак витамина узрок пролећном умору. Први сунчеви зраци и висока температура доводе до ширења крвних судова и пада притиска. Самим тим мозак, али и остали органи слабије су снабдевени крвљу. Појачана активност свих нас током лепих дана захтева бољу прокрвљеност, а то организам не добија. То је још један од разлога због чега наше тело реагује умором. Посебно лоше реагује организам старијих особа, који после исцрпљујуће зиме није у стању да се избори и с наглим падом притиска. Ујутро се зато обично буде уморнији него кад су легли, нису у стању да обављају ни основне дневне обавезе.

Пролеће је за нашу старију популацију посебно опасно јер су честе осцилације температуре и атмосферског притиска. Лепо сунчано време доводи до наглог пада крвног притиска, да би са захлађењем притисак нагло скочио. Овако нагле промене могу да доведу до шлога. Због тога је пролеће најтежи период за срчане болеснике.

Мањак хормона среће

С доласком пролећа долази и до буђења жлезда са унутрашњим лучењем, организам се “припрема за акцију”. Све то захтева много већу енергију и нормалан крвни притисак да би организам могао да издржи. Дакле, пролећни умор је физиолошка последица дисбаланса између хормона који се појачано стварају због промене годишњег доба.

Лекари кажу да је за општу тромост коју сви мање или више осећамо крив и мањак серотонина у нашем организму. Овај “хормон среће” се током зиме појачано троши из депоа, тако да долазак пролећа организам дочекује с мањком серотонина. Тромост и безвољност коју осећамо у овом периоду последица је благе депресије која се јавља због мањка серотонина.

Пролећни умор, према речима лекара, није медицински значајан, али отежава свакодневни живот. Због тога га не треба занемаривати, али ни претеривати у лекарским претрагама како бисмо установили због чега се лоше осећамо.

Пролеће

 

Витамини

Наравно, не треба се препустити да проблем прође сам од себе. Мора се на неки начин организму помоћи, пре свега уношењем што више витамина и минерала у организам. Стручњаци тврде да нема потребе за суплементацијом којекаквим препаратима из апотека.

Треба јести што више свежег воћа и поврћа, како би се задовољила потреба за витаминима и минералима. Препоручује се, пре свега, спанаћ, зелена салата, ротквице, шаргарепа, кељ, броколи… Овим поврћем преплављене су зелене пијаце. Наравно, треба бити умерен у јелу и избегавати тешку храну.

Осим здраве исхране саветују се и свакодневне шетње у природи. За организам је добро да буде изложен светлости, али то не значи да време треба проводити на сунцу. Шетње по парковима, шуми у ово време добро дођу. Онима који раде и не могу себи да приуште свакодневну физичку активност, саветује се да пут до посла, или пак један део, уместо да иду градским превозом, прошетају. Организам ће нам бити захвалан.

Наравно, не дозволите да ваша деца у слободно време и даље седе испред ТВ или компјутера. Филмове и игрице нека замене лоптом, вожњом бицикла, ролера.

У организму се током зиме, због неправилне исхране, гомилају разни токсини и у ово време наше се тело чисти од њих. У детоксикацији највише помаже уношење велике количине течности и витамина Ц. Најбоље је пити обичну воду или у њу додати цеђени сок од лимуна и поморанџе.

Помозите себи

једите што више свежег воћа и поврћа (спанаћ, шаргарепа, зелена салата, ротквица, броколи)

проводите што више времена у шетњи по природи

пијте што више течности (најбоља обична вода)


Капибара

Капибара

Прича започета на часу у 7-1 , где је Душан добио идеју о посту код католика после приче о капибари. Зашто капибара? Наиме, капибаре најчешће живе у густим шумама, а неопходно им је да близу имају воду, пошто приличан део живота проводе у њој.
Ми смо се као клинци скривали по дрвећу када нас старији јуре да нас бију, а капибаре свој спас проналазе у води. То јесте добро решење када их гоне пуме, јагуари или дивљи пси, али невоља је што на капибаре као потенцијални оброк гледају и пиране.
Под водом могу да остану до пет минута, а уколико опасност то налаже, капибаре могу и да спавају тако да им је само нос на површини. Под водом често обављају и велику и малу нужду, што представља запањујућу сличност са појединим, отужним примерцима врсте  homo sapiens на летовању. Кажу да су их католички свештеници у тренуцима поста прогласили рибом да би их могли конзумирати. Е , ова реченица је била пресудна да Душан постави питање поста.

Ево шта сам нашла о самом посту код католика.

Пост и немрс
Садржаје појмова „пост“ и „немрс“ добро је поново појаснити. Многи те две речи сматрају истозначницама, синонимима, премда нису. Пост за католика значи узети само један пуни оброк у дану. Немрс значи редовно јести (уобичајена три оброка дневно), али да то не буде месо (а може бити масно). Уочити треба ово: у два дана „строгог поста“ (Чиста среда и Велики петак) није само пост, него, заједно, и пост и немрс! Значи: верник тога дана једе само један пуни оброк („до сита“), јер је пост и не једе месо, јер је немрс! – У остале петке узима редовне оброке, али се одриче меса. Више од тога није заповеђено, али је вредно, и многи посте више и чешће (на пример на Бадњак, уочи Велике Госпе) и строже: „о круху и води“. 

Према садашњој црквеној дисциплини пост је обвезан за католике од навршене 18. до започете 60. године живота: на Пепелницу и на Велики петак. Добровољно га могу чинити и млађи и старији од ових добних одредница. За немрс (обичним петком) црквени законик је сажет и кратак: „Закон немрса обвезује оне који су навршили 14. годину живота, осим ако је у петак светковина.“
Још нешто о сваком обичном петку. За наша подручја у петак је немрс, то јест не једе се месо. Али, ако је неко у таквим околностима да мора јести месо (нпр. на терену, у болници, у мензи и сл.) може јести месо, а место тога се у петак треба одрећи нечега другога (пушења, пића, забаве…) или учинити неко добро дело (обилнија молитва, читање Светога писма, посете болесника, даривање потребних…) Очито је: Црква од свих тражи оно што сви углавном и могу. Не претерује, али нам не брани самоиницијативу, то јест учинити и више но што се тражи.

„Петак није одабран случајно. То је дан Христове муке и смрти на крсту. Сваки је петак „мали Велики петак“. Верник се кроз своје одрицање са захвалношћу сећа Христова дела и на свој скромни начин увећава доброту у свом кругу: одрицањем снажећи своју вољу, а добрим делима помажући ближњима. Имамо ли на уму да то сваког петка, стољећима, чини цела Црква, онда је то својеврсни „топлотни удар доброте“ на цијелом свету.“

Е сад, ево решења зашто се све дешавало капибарама. Мисионари су се бојали да ће новопечени верници одбацити религију која им брани да једу једино оно што су могли лако уловити – несретне капибаре. Сад….Папе су имале и имају могућност признати грешку и прогласити капибаре сисарима, али чини се да ни овај папа није спреман признати грешке својих претходника, тако да ће и ове године неколико стотина тона капибара платити главом за време поста – јер су риба! 

 

 

 

 

 

 

Атмосфера

Posted: septembar 3, 2014 in PETI RAZRED

Атмосфера

Кроз атмосферу свакодневно путују милиони људи у авионима, балонима на топли ваздух  и надзвучним млазњацима. Астронаути кроз њу пролећу ракетама и одлазе у свемир. Ваздух који дишемо део је атмосферске смесе гасова  што окружује Земљу. Захваљујући тим гасовима  могућ је опстанак свих живих бића, а штите нас и од штетних Сунчевих зрака.

 

Планета Земља окружена је слојем гасова који зовемо атмосфером. Атмосферу уз планету држи Земљина гравитација, јер без те силе она би се расплинула у свемиру. Својом дебљином од око 500 километара атмосфера нас штити и од бомбардовања метеорита који пролазе свемиром.

Хајде да видимо колико нам је значајна!

Небо изнад Србије

Небо изнад Србије

 

Кораци к'о лаки облаци

Кораци к’о лаки облаци

Sve što treba da znate o Ukrajini

Posted: mart 4, 2014 in Svet

Vladimir Petković: Sve što treba da znate o

Ukrajini

Vladimir Petković: Sve što treba da znate o Ukrajini

Ne znam koliko je našim građanima, budući izmučenim od svega, jasno šta se to zapravo dešava u Ukrajini – zemlji koja je ne samo blizu nego i u kojoj živi stanovništo iskustveno veoma slično nama na prostorima bivše Jugoslavije. Možda se, onima među nama koji već nemo posmatraju i situaciju u vlastitoj zemlji, čini preteranim interesovanje za Ukrajinu. Ali ni najmanje nije tako…
OSNOVNE ČINJENICE
Ukrajina je pre svega teritorijalno najveća evropska zemlja. A apsolutno prva u svetu po količini obradive zemlje visokog kvaliteta.
Poređenja radi, i Rusija i SAD sa svom svojom veličinom imaju otprilike sličnu količinu visokoobradivih oranica. Kina, npr. sa svojih 1,3 milijarde stanovnika nema ni jedu petinu takve zemlje! Osim toga, na istoku Ukrajine je smešten jedan od najvećih industrijskih reona u svetu, tzv. Donbas (Donski industrijski basen). To je bio centar vojne industrije, metalurgije i mašinogradnje bivšeg SSSR-a. Sa Donbasom se u svetu može porediti samo Rurska oblast u Nemačkoj i industrijska oblast Tokio-Jokohama u Japanu.
U strateškom i geopolitičkom smislu, Ukrajina se nalazi u tzv. „srcu geostrateškog centra sveta“. Osim ove geografske istine, bitno je napomenuti da Rusija sa naklonjenom Ukrajinom predstavlja svetsku supersilu. Bez nje – Euroazijsku regionalnu silu. Evropa sa Ukrajinom ima za trećinu uvećane prirodne resurse. Bez nje je mnogo zavisnija od uvoza. Kroz Ukrajinu prolaze svi najvažniji naftovodi i gasovodi iz Rusije ka evropskim zemljama, pa i nama. Ko gospodari krimskom lukom Sevastopolj, a trenutno je to ruska mornarica, gospodari crnomorskim i kaspijskim basenom. A taj basen je uz Persijski zaliv najveći proizvođač nafte u svetu. Ukrajinci, iako ih paušalno možemo doživeti jednom nacijom, nisu to. Ali nisu ni raznorodni kao npr. mi u bivšoj Jugoslaviji. Pre nego se objasni priroda njihovog identiteta važno je napomenuti nekoliko činjenica…
Ukrajinci žive katastrofalno loše. Za prosečnog građanina Srbije možda zvuči neverovatno, ali oni statistički žive tri puta lošije od nas?! Sa svim bogatstvima koje poseduju. Tajkunizacija zemlje je daleko dramatičnija nego kod nas, te i i socijalne razlike neuporedivo izraženije. Ipak, nasleđeno iz sovjetskog perioda, sistem socijalne zaštite, obrazovanja i medicinske nege je na zavidnom nivou.
Ukrajinci su najobrazovaniji narod Evrope. Siromaštvo je sveopšte, a budućnost nacije neizvesna zbog enormnog pada broja stanovnika zbog malog prirodnog priraštaja. Još dramatičnije nego u Srbiji, većina ruralnih područja su ispražnjena od stanovništva, a preko 85% stanovnika živi u gradovima.
 

 VERSKI IDENTITET

On zapravo stvara srž ukrajinskih podela i nereća. Važno je napomenuti da je na teritoriji Ukrajine nastala Rusija, pod imenom Kijevska Rus, a njen knez Vladimir je primio pravoslavno hrišćanstvo što je zatim postala okosnica ruskog identiteta.Tek vekovima kasnije, sedište Rusije se seli u Novogorod, pa u Moskvu, pa u Sankt Petersburg, te ponovo u Moskvu. Pravoslavlje je dakle, duboko ukorenjeno u Ukrajini već hiljadu godina. Tokom vekova, kroz osvajanja Mongola, katoličke Poljske, Litvanije i Švedske, te kasnije Austrije, jedan deo Ukrajinaca je bio izvan granica Carske Rusije. Radi se, naravno o krajnjem zapadu zemlje.
Posledično, jedan broj Ukrajinaca je bio prinuđen da prihvati uniju sa Papom u Rimu, te je stvorena tzv. Grkokatolička ili Unijatska Crkva, koja ima pravoslavne obrede, a priznaje Papu kao vrhovnog poglavara svih hrišćana. Među Ukrajincima pravih rimokatolika nema. To je jedna od zabluda. E, sada na jedan mali trenutak treba među ovim Unijatima razlikovati dve grupe; manju koja sebe naziva Rusinima ili Rutenima, koji žive u karpatskim oblastima, a ima ih i kod nas u Vojvodini, te mnogo većeg broja koji se smatraju Ukrajincima. Ovi drugi žive u čitavoj Galiciji sa sedištem u Lavovu, inače centrom ukrajinskog nacionalizma. Sveukupno, ovih grkokatolika među ukrajincima ima svega oko 4 miliona ili oko 8%.
Kada je stvar među pravoslavnim stanovništvom, situacija je daleko zamršenija. No da za sada govorimo samo o onom delu stanovništva koje sebe smatra Ukrajincima. Među njima ima tri skupine:

Prva skupina predstavlja vernike Ukrajinske pravoslavne crkve koja je deo Moskvovske patrijaršije (dakle Ruske Pravoslavne Crkve). Ova crkva je najstarija i poseduje većinu verskih objekata u zemlji i to širom zemlje. To je jedina priznata pravoslavna crkva. NJenih vernika ima oko 9 miliona,samo među Ukrajincima. Bogoslužbeni jezik je ruski i staroslovenski.

Drugu grupu predstavlja nepriznata Ukrajinska Pravoslavna crkva Kijevske Patrijaršije, nastala 1995. nakon raspada SSSR-a i proglašenja nezavisnosti Ukrajine. Ona ima oko 17 miliona vernika uglavnom u Zapadnom i centralnom delu zemlje. Bogoslužbeni jezik je Ukrajinski.

Treći deo predstavlja Autokefalna Ukrajinska Pravoslavna Crkva na zapadu zemlje, takođe nepriznata, nastala kao odgovor na komunističku revoluciju 1919. NJenih je vernika oko 4 miliona.

Ovde je naravno, bitno spomenuti i oko 9 miliona etničkih Rusa koji su svi vernici Moskovske patrijaršije.
Manji deo Ukrajinskog stanovništav su jeverejske, rimokatoličke (Poljaci) i protestantske (Slovaci i Mađari) religije. Postoji i manji broj muslimana.

NACIONALNI IDENTITET

Ne manje od verskog, zamršenost postoji i u nacionalnom identitetu. Za početak, treba reći da se ukrajinska nacija stvarala neraskidivo sa ruskom. Reč ukrajinac, kao što možete i pretpotaviti, u ruskom jeziku predstavlja nekoga ko živi u kraju Imperije. Ekvivalentno našem pojmu „Krajišnik“. Takođe, do komunističke revolucije 1917, ruski narod se delio na tri grupacije; Velikoruse (današnje Ruse), Maloruse (današnje Ukrajince) i Beloruse koji i danas koriste taj naziv. Tokom perioda SSSR usvojen je termin Ukrajinac, koji dobija status ravnopravne nacije. Ukrajinski jezik počinje tada da se kodifikuje, mada su postojali i raniji pokušaji ukrajinskih nacionalista.

d183d0bad180d0b0d198d0b8d0bdd0b0-2.jpg

GENOCID NAD UKRAJINCIMA U VREME STALJINA
Ovde, tek počinju teško razumljivi događaji. Formalno, u vreme SSSR-a Ukrajinci su dobili više nego ikada. Istovremeno, u realnosti, Staljinov režim je nad njima izvršio najveći genocid u istoriji Evrope. Neobavešteni uobičajno misle da je najmasovniji takav zločin izvršen nad jevrejima u Holokaustu tokom nacističke Nemačke, kada je ih ubijeno 6 miliona. Međutim, tokom provođenja kolektivizacije sela, sovjetski režim je tokom 1932-1933 veštaški izazvao glad među seljacima Ukrajine i Povoložja, nasilno im oduzimajući svu hranu. U te dve godine umrlo je preko 7.3 miliona Ukrajinaca (poređenja radi, Srbija u današnjim granicama je tada imala 5.8 miliona stanovnika). Taj genocid nazvan je GLADOMOR i kao genocid je okarakterisan u Ukrajinskom parlamentu, Savetu Evrope i u Ujedinjenim nacijama. Sprovodile su ga Ukrajinske sovjetske vlasti pod patronatom komunističke Moskve.
Najveći, apsurd je da je Gladomorom isključivo pogođeno stanovništvo centralne i istočne Ukrajine, a da današnji nacionalistički nastrojen zapad Ukrajine nije pogođen. On je tada bio u sastavu Poljske i Čehoslovačke, a ne SSSR-a. Gladomor je duboko ukorenjen u svest Ukrajinaca kao i nacistička okupacija koja je odnela oko 7 miliona života, uključujući tu i milion i po Jevreja.

 MEĐUTIM…

Istovremeno sa genocidom, teče derusifikacija Ukrajine. Nasilno izmeštanje seljaka u gradove, stvoriće od njih, umesto ruskih duhovnih centara – ukrajinske. Tipičan primer je Kijev. U njemu je u vreme carske Rusije bilo 69% Rusa, 32% Jevreja koji su govorili ruski, i zanemarljiv broj Ukrajinaca. U vreme Staljina, Ukrajinci postaju većina.

PERIOD DRUGOG SVETSKOG RATA

Preživevši Gladomor i ostale represalije, mnogi Ukrajinci su Hitlerove trupe dočekali kao olobodioce. Staljin kasnije neće propustiti priliku da se osveti za to. Kakogod, u ovom periodu stvorena je moćna pronacistička „Vlada“ Ukrajine, koja je osim mržnje prema Rusima i SSSR-u još veću netoleranciju pokazivala prema domaćim Jevrejima. Tako je možda i veći broj njih stradao od ukrajinskih komšija nego od nacističke ruke. Poznato je da ukrajinski Jevreji nisu stradali u logorima nego u masovnim egzekucijama koje su sprovodili Nemci i Ukrajinski kolaboracionisti. Tipičan primer je Babij Jar, pored Kijeva kada su za dva dana postreljani svi kijevski Jevreji. NJih oko 35.000. Istovremeno, veliki broj pomoćnog osoblja u nacističkim logorima smrti bili su Ukrajinci. Ne treba posebno napominjati, da se u svim ovim događajima predominantno radi o zapadnim Ukrajincima. Ipak, ogromna većina Ukrajinskog stanovništva, trpela je pod nacizmom i zajedno sa ostalim narodima SSSR-a učestvovala u slamanju Hitlerove Nemačke.

NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
Opustošena, desetkovana i pomalo kažnjavana zbog pronacističkih delova društva, Ukrajina je kroz osvajanja SSSR-a, uvećana za svoj zapadni deo. Istovremeno, 1960 joj je mimo svake logike dodeljeno potpuno rusko poluostrvo Krim. Ona je tako, teritorijalno nagrađena, formirala svoje današnje granice. Međutim, budući u sastavu supersile sa dominantnom ruskom kulturom, naukom i svim drugim u komunističkom društvu, koje naciju nije smatralo previše bitnom, tokom ovog perioda stvorena je neka vrsta ponovne rusifikacije. Pre bi se moglo reći sovjetizacije. Slično amerikanizaciji celog sveta. Tako, su na kraju postojanja SSSR-a svi univerziteti, televizija i javne ustanove dobrovoljno koristile skoro isključivo ruski jezik.
Na istoku zemlje je već formirani Donski industrijski basen dobijao još moćniju formu najznačajnijeg centra industrije u čitavom Sovjetskom savezu. Možda i u svetu tog vremena. Zapad zemlje je, međutim, stagnirao i do danas ostao krajnje siromašan.
 

 NAKON RASPADA SSSR-A

Raspadom sovjetske imperije, Ukrajina je prvi put u istoriji postala nezavisna država. Nimalo homogena, kao što je objašnjeno, nije nikakvo čudo, što se u periodu tranzicije, izrodilo mnogo suprotnosti. Istočni deo zemlje, sa razvijenom industrijom te južni, crnomorski sa lukama i turizmom zadržali su viši životni standard. Centralni i zapadni deo zemlje, izuzimajući glavni grad, živi u krajnjoj bedi. Jednom nevidljivom linijom izdeljena, bukvalno po polovini, zemlja živi dva paralelna života. Rusofilski i Ukrajinski. Naprimer, istočnom gradu Donjecku ili južnom, Sevastopolju, preko 90% stanovnika govori ruski, glasa za proruske stranke, oslonjeno je privredno i obrazovno na Rusiju. Nasuprot tome, zapadni grad Lavov, prestonica nekadašnje Austrijske Galicije, živi potpuno drugi život. Tamo 95% stanovnika podržava ukrajinske desničare, govori isključivo ukrajinski jezik i sanja evropski san.
Glavni grad Kijev, na nesreću jednih, a sreću drugih, nalazi se u zoni prozapadnog dela zemlje, dok je glavna ekonomska snaga i moć skoncentrisana na istoku. Broj stanovnika je podjednak u oba dela, dok su politička opredeljenja građana otprilike u razmeri 55% : 45% u korist proruskog dela stanovništva. I u jednom i u drugom delu novopečeni milijarderi odlučuju o sudbinama masa. Razlika je samo u tome što su ovi istočni milijarderi još bogatiji. Pravna država nikada nije uspostavljena a korupcija je način života. U tome se, jedino, dva dela zemlje uopšte ne razlikuju.

 

JEZIK

Danas, Ukrajinci čine oko 77% stanovništva a Rusi oko 18%. Ostalih je 5%. Međutim kada je reč o maternjem jeziku, tek 62 posto stanovnika je navelo ukrajinski kao svoj maternji. 35 odsto njih navodi ruski. To je oficijelna statistika. Međutim kada stanovnike Ukrajine pitate koji jezik govore u kući i na kom jeziku prate medije, čitaju knjige, situacija je obrnuta! 67% stanovnika koristi ruski jezik u kući. U javnoj komunikaciji, u obrazovanju, u medijima ruski je predominantan. Samo nije službeni. U korespondenciji sa državnim organima morate koristiti ukrajinski. Stvari su dovedene do apsurda. Dva od tri ukrajinska predsednika i gotovo svi premijeri ni ne znaju ukrajinski jezik?! Čak su im i predizborna obećanja bila da će se potruditi da ga nauče. Lideri nacionalističkog zapada, naravno govore ukrajinski, ali da bi ih svi birači razumeli često se obraćaju na perfektnom ruskom jeziku… Ruski, dakle, jeste univerzalni jezik u Ukrajini, koji svi razumeju i kojim se služe. Ali je zapadnjacima neprihvatljivo, da ga neko predloži za drugi službeni jezik. Ipak, sve je veći broj ljudi koji koriste ukrajinski jezik, a njegova upotreba se kroz sistem obrazovanja značajno promoviše, a stanovnici podstiču (ponekada i nedobrovoljno) da ga koriste.

ukrajina72.jpg

DANAS
Iako tako duboko podeljena na dve polovine, sve do ove godine Ukrajina je živela u odloženom konfliktu. On je ponekada eskalirao, ali nikada ne toliko da dođe do pucanja jedinstva zemlje. To se pre svega dešavalo zahvaljujući ekonomskim interesima oligarha sa obe strane. Međutim, kada je sada pred Ukrajince postavljeno alternativno sudbinsko pitanje, da li će biti u uticajnoj sferi zapada, ili obnovljene Rusije, ne postoji taj kohezioni faktor, koji bi ih mogao ujediniti oko ove dileme. Krupan biznis i oligarhija to svakako nisu, a sve ostale društvene institucije su jasno podeljene i isključive u pogledu ovog pitanja. Jedni su za jedne, drugi za druge. Svaka ukrajinska vlast je do sada održavala ovo stanje odloženog konflikta, jer kako bi koja dolazila, nijedna nije imala snage da nametne svoj uticaj u onom drugom delu zemlje. Realno, nije ni mogla. Klerofašistima iz Lavova, na zapadu, niko na ovoj planeti neće moći da nametne suživot u zajednici sa Rusijom. Istovremeno, stanovništvu juga i istoka ne pada na pamet da budu otrgnuti od matice Rusije. I jedni i drugi, kao što vidimo, su spremni da to svoje opredeljenje brane do kraja. Kada se odstupi od evrointegracija eksplodira jedna polovina, a u slučaju antiruskog kursa, druga polovina zemlje.
Čini se, da će jedinstvenom, Ukrajinu pre održati hladne i sračunate glave u Vašingtonu i Moskvi, nego usijane u Lavovu i Kijevu, ili sutra u Harkovu. Ipak mnogo cevovoda i petrodolara prolazi sa istoka na zapad, da bi se taj put ugrozio.
Ali, ukoliko konflikt u ovom intenzitetu bude dugotrajan, obe spoljne sile će, htele-nehtele, početi isključivim početi isključivim merama da podržavaju svoj deo Ukrajine i svoje interese. U tom slučaju neka je i njima, a i svima nama Bog u pomoći…

KRALJEVINA NORVEŠKA

Posted: maj 8, 2012 in ŠESTI RAZRED

Zanimljivosti:

  • Oslo ima javnu uslugu iznajmljivanja bicikala. Jedno vozilo može da se koristi 3 sata po iznajmljivanju.
  • Na aerodromu Gardermoen se nalazi najveći free shop u Evropi.
  • Najpoznatija prodavnica suvenira u Oslu je Glasmagazinet iz 1739. godine u kojoj se prodaju suveniri od stakla, porcelana i keramike.
  • Tradicionalni norveški fast food, pelse, je viršla u hlebu od krompira (lompe) sa prženim crnim lukom, kečapom i senfom. Pelse košta oko 1.25€.
  • Za jedan euro možete dobiti nešto manje od 8 norveških kruna (NOK).
  • Žuti znakovi sa natpisima „takras“ upozoravaju na moguće padanje snega sa krova.
  • Blizu Stavangera, postoji jedna misteriozna stena, koja se uzdiže 604 m iznad fjorda Lysefjorden! Preikestolen (u prevodu propovedaonica) je verovatno najpoznatija atrakcija Stavangera.
  • Među slavne Norvežane spadaju Henrik Ibsen, Roald Amundsen, slikar ekspresionista Edvard Munh, kompozitor romantičar Edvard Grig, kao i trojica književnika dobitnika Nobelove nagrade za književnost Bjørnstjerne Bjørnson, Knut Hamsun i Sigrid Undset.
  • Dan državnosti ove zemlje je 17. maj koji proslavljaju svake godine. Tradicionalni kostimi, tzv. bunad mogu se vidjeti na Norvežanima tokom ove proslave.Norveška

Израз Потемкинова села настао je у XVIII веку и везу-је се за једну познату историјску личносг – за име Георгија Александровича Потемкина, или, како Руси кажу – Патјомкина (1739-1791).

Потемкинова села

 

Потемкин је био руски кнез, уз то генералфелдмаршал и љубимац царице Катарине . Њену наклоност стекао је још 1762. године, када је, као гардијски официр, одиграо одлучујућу улогу у дворском преврату којим је Катарина преотела власт своме мужу цару Петру Фјодоровичу. Као личност од царичиног поверења, врховни 18 командант војске и први мини-стар, он је имао огромну власт и утицај у Руском царству. Учествовао je у првом

рату Катарине  с Турцима, који је вођен 1768-1774, a у другом рату, 1787-1791, био је главнокомандујући руске војске.

Када су, после првог руско-турског рата, Крим и северне обале Црног мора припојени Русији, Потемкин је приступио колонизацији новоосвојених крајева. Да би показао брз и успешан развој и економски процват тога подручја под руском влашћу, организовао је, 1787, тријумфално путовање царице Катарине  на Крим. Свечаној колони придружио се и аустриј-ски император Јосип , под именом грофа Фалкенштајна, а ту су били и амбасадори великих сила, међу њима и француски посланик, гроф Сегир.

Пошто стање у Новорусији није било ни издалека онакво каквим га је – да би себи прибавио још већи утицај и славу -приказивао Потемкин (јер тамо је било чак и побуна), он се тру-дио да пред очима царице Катарине  и њених гостију на разне начине дочара идиличан живот тамошњег становништва. Зато је наредио да се дуж императоркиног пута изграде насеља, која су била само празне декорације (кулисе). Сељаци доведени из других крајева, усвечаном, празничном руху и са букетима пољског цвећа, дочекивали су Њено царско величанство на појединим станицама да би одмах затим били пребацивани даље према Криму и појављивали се у истој улози више пута. Уз саму цесту биле су сложене гомиле врећа, које су уместо жита биле набијене песком. У Кремчугу и другим градовима кроз које је пролазила свечана колона били су засађени бујни паркови и алеје, који су се десетак дана касније сушили и нестајали. У Херсону Потемкинови су људи саградили тврђаву, коју је срушила прва олуја, а ту је била и лађа, која се није могла спустити у воду, јер би одмах потонула.

Сва та раскош и богат живот становништва које је Потемкин показивао Катарини и њеној пратњи били су, дакле, обична пре-вара, обмана и лаж. To није могло измаћи оштром оку присутних странаца, поготво дипломата, па се о Потемкиновој обмани почело навелико писати. Царица Катарина покушавала је да оповргне гласове о томе, који су и до ње допирали, али без успеха. Сведочења очевидаца била су уверљивија. Тако је француски посланик Сегир, учесник у свечаном походу, у својим Мемоарит оставио, поред осталог, и овај запис: Традови, села, салаши, а понекад и обичне колибе, били су тако украшени и маскирани тријумфалним капијама, гирлан-дама цвећа и накићеним архитектонским декорацијама да је њихов изглед обмањивао, преобраћајући их у нашим очима у велелепне дворце и раскошно изграђене вртове…”

Велики број написа о Катаринином путовању на југ, у који-ма су раскринкаване Потемкинове подвале, довео је до тога да се већ двадесетих година XIX столећа почео употребљавати израз Потемкинова села. Касније се он проширио у многим језицима, па се и данас употребљава у значењу: “обмана”, “смишљена варка” или “лажни блесак који сакрива неуспео садржај нечега”.

И код нас се тај израз често употребљава, што није ни чудно, јер у нашем друштву има доста лажног сјаја, идејних кулиса и фраза иза којих не стоји ништа, осим сиромаштва и празнине, који се никаквим обманама не дају сакрити. Зато у новинама често можемо прочитати овакве наслове:

Потемкинова села у “Цшкарни” или: Потемкинова економија и сл. У једном листу објављен је и чланак под насловом Потемкинови аутобуси. У поднаслову се објашњава о чему се, у ствари, ради: “Да би показали телевизијским сни-матељима каква, тобоже, неописива гужва влада на аутобуској станици и како је оправдано градити још један такав објекат, возачи врњачког ‘Аутопревоза’ изгурали су на станицу све своје аутобусе.”

Тако смо, ето, поред Потемкинових села, добили и изразе Потемкинова економија, Потемкинови аутобуси, па чак, у једном случају, и Потемкинови тенкови.

Ипак, израз Потемкинова села је онај први и прави и он се употребљава у сваком случају када је реч о обмани, смишљеној варци и сл. Тако, онда, можемо говорити, најчешће с правом, о Потемкиновим селима у нашој привреди, култури, школству и другим областима друштвеног живота. Сгога је и јасно што нам се све тако брзо руши, као она Потемкинова тврђава у Херсону, на обалама Црнога мора.

Чланак преузет са zelenaucionica.com