Latest Entries »

Атмосфера


Атмосфера

Кроз атмосферу свакодневно путују милиони људи у авионима, балонима на топли ваздух  и надзвучним млазњацима. Астронаути кроз њу пролећу ракетама и одлазе у свемир. Ваздух који дишемо део је атмосферске смесе гасова  што окружује Земљу. Захваљујући тим гасовима  могућ је опстанак свих живих бића, а штите нас и од штетних Сунчевих зрака.

 

Планета Земља окружена је слојем гасова који зовемо атмосфером. Атмосферу уз планету држи Земљина гравитација, јер без те силе она би се расплинула у свемиру. Својом дебљином од око 500 километара атмосфера нас штити и од бомбардовања метеорита који пролазе свемиром.

Хајде да видимо колико нам је значајна!

Небо изнад Србије

Небо изнад Србије

 

Кораци к'о лаки облаци

Кораци к’о лаки облаци


Vladimir Petković: Sve što treba da znate o

Ukrajini

Vladimir Petković: Sve što treba da znate o Ukrajini

Ne znam koliko je našim građanima, budući izmučenim od svega, jasno šta se to zapravo dešava u Ukrajini – zemlji koja je ne samo blizu nego i u kojoj živi stanovništo iskustveno veoma slično nama na prostorima bivše Jugoslavije. Možda se, onima među nama koji već nemo posmatraju i situaciju u vlastitoj zemlji, čini preteranim interesovanje za Ukrajinu. Ali ni najmanje nije tako…
OSNOVNE ČINJENICE
Ukrajina je pre svega teritorijalno najveća evropska zemlja. A apsolutno prva u svetu po količini obradive zemlje visokog kvaliteta.
Poređenja radi, i Rusija i SAD sa svom svojom veličinom imaju otprilike sličnu količinu visokoobradivih oranica. Kina, npr. sa svojih 1,3 milijarde stanovnika nema ni jedu petinu takve zemlje! Osim toga, na istoku Ukrajine je smešten jedan od najvećih industrijskih reona u svetu, tzv. Donbas (Donski industrijski basen). To je bio centar vojne industrije, metalurgije i mašinogradnje bivšeg SSSR-a. Sa Donbasom se u svetu može porediti samo Rurska oblast u Nemačkoj i industrijska oblast Tokio-Jokohama u Japanu.
U strateškom i geopolitičkom smislu, Ukrajina se nalazi u tzv. „srcu geostrateškog centra sveta“. Osim ove geografske istine, bitno je napomenuti da Rusija sa naklonjenom Ukrajinom predstavlja svetsku supersilu. Bez nje – Euroazijsku regionalnu silu. Evropa sa Ukrajinom ima za trećinu uvećane prirodne resurse. Bez nje je mnogo zavisnija od uvoza. Kroz Ukrajinu prolaze svi najvažniji naftovodi i gasovodi iz Rusije ka evropskim zemljama, pa i nama. Ko gospodari krimskom lukom Sevastopolj, a trenutno je to ruska mornarica, gospodari crnomorskim i kaspijskim basenom. A taj basen je uz Persijski zaliv najveći proizvođač nafte u svetu. Ukrajinci, iako ih paušalno možemo doživeti jednom nacijom, nisu to. Ali nisu ni raznorodni kao npr. mi u bivšoj Jugoslaviji. Pre nego se objasni priroda njihovog identiteta važno je napomenuti nekoliko činjenica…
Ukrajinci žive katastrofalno loše. Za prosečnog građanina Srbije možda zvuči neverovatno, ali oni statistički žive tri puta lošije od nas?! Sa svim bogatstvima koje poseduju. Tajkunizacija zemlje je daleko dramatičnija nego kod nas, te i i socijalne razlike neuporedivo izraženije. Ipak, nasleđeno iz sovjetskog perioda, sistem socijalne zaštite, obrazovanja i medicinske nege je na zavidnom nivou.
Ukrajinci su najobrazovaniji narod Evrope. Siromaštvo je sveopšte, a budućnost nacije neizvesna zbog enormnog pada broja stanovnika zbog malog prirodnog priraštaja. Još dramatičnije nego u Srbiji, većina ruralnih područja su ispražnjena od stanovništva, a preko 85% stanovnika živi u gradovima.
 

 VERSKI IDENTITET

On zapravo stvara srž ukrajinskih podela i nereća. Važno je napomenuti da je na teritoriji Ukrajine nastala Rusija, pod imenom Kijevska Rus, a njen knez Vladimir je primio pravoslavno hrišćanstvo što je zatim postala okosnica ruskog identiteta.Tek vekovima kasnije, sedište Rusije se seli u Novogorod, pa u Moskvu, pa u Sankt Petersburg, te ponovo u Moskvu. Pravoslavlje je dakle, duboko ukorenjeno u Ukrajini već hiljadu godina. Tokom vekova, kroz osvajanja Mongola, katoličke Poljske, Litvanije i Švedske, te kasnije Austrije, jedan deo Ukrajinaca je bio izvan granica Carske Rusije. Radi se, naravno o krajnjem zapadu zemlje.
Posledično, jedan broj Ukrajinaca je bio prinuđen da prihvati uniju sa Papom u Rimu, te je stvorena tzv. Grkokatolička ili Unijatska Crkva, koja ima pravoslavne obrede, a priznaje Papu kao vrhovnog poglavara svih hrišćana. Među Ukrajincima pravih rimokatolika nema. To je jedna od zabluda. E, sada na jedan mali trenutak treba među ovim Unijatima razlikovati dve grupe; manju koja sebe naziva Rusinima ili Rutenima, koji žive u karpatskim oblastima, a ima ih i kod nas u Vojvodini, te mnogo većeg broja koji se smatraju Ukrajincima. Ovi drugi žive u čitavoj Galiciji sa sedištem u Lavovu, inače centrom ukrajinskog nacionalizma. Sveukupno, ovih grkokatolika među ukrajincima ima svega oko 4 miliona ili oko 8%.
Kada je stvar među pravoslavnim stanovništvom, situacija je daleko zamršenija. No da za sada govorimo samo o onom delu stanovništva koje sebe smatra Ukrajincima. Među njima ima tri skupine:

Prva skupina predstavlja vernike Ukrajinske pravoslavne crkve koja je deo Moskvovske patrijaršije (dakle Ruske Pravoslavne Crkve). Ova crkva je najstarija i poseduje većinu verskih objekata u zemlji i to širom zemlje. To je jedina priznata pravoslavna crkva. NJenih vernika ima oko 9 miliona,samo među Ukrajincima. Bogoslužbeni jezik je ruski i staroslovenski.

Drugu grupu predstavlja nepriznata Ukrajinska Pravoslavna crkva Kijevske Patrijaršije, nastala 1995. nakon raspada SSSR-a i proglašenja nezavisnosti Ukrajine. Ona ima oko 17 miliona vernika uglavnom u Zapadnom i centralnom delu zemlje. Bogoslužbeni jezik je Ukrajinski.

Treći deo predstavlja Autokefalna Ukrajinska Pravoslavna Crkva na zapadu zemlje, takođe nepriznata, nastala kao odgovor na komunističku revoluciju 1919. NJenih je vernika oko 4 miliona.

Ovde je naravno, bitno spomenuti i oko 9 miliona etničkih Rusa koji su svi vernici Moskovske patrijaršije.
Manji deo Ukrajinskog stanovništav su jeverejske, rimokatoličke (Poljaci) i protestantske (Slovaci i Mađari) religije. Postoji i manji broj muslimana.

NACIONALNI IDENTITET

Ne manje od verskog, zamršenost postoji i u nacionalnom identitetu. Za početak, treba reći da se ukrajinska nacija stvarala neraskidivo sa ruskom. Reč ukrajinac, kao što možete i pretpotaviti, u ruskom jeziku predstavlja nekoga ko živi u kraju Imperije. Ekvivalentno našem pojmu „Krajišnik“. Takođe, do komunističke revolucije 1917, ruski narod se delio na tri grupacije; Velikoruse (današnje Ruse), Maloruse (današnje Ukrajince) i Beloruse koji i danas koriste taj naziv. Tokom perioda SSSR usvojen je termin Ukrajinac, koji dobija status ravnopravne nacije. Ukrajinski jezik počinje tada da se kodifikuje, mada su postojali i raniji pokušaji ukrajinskih nacionalista.

d183d0bad180d0b0d198d0b8d0bdd0b0-2.jpg

GENOCID NAD UKRAJINCIMA U VREME STALJINA
Ovde, tek počinju teško razumljivi događaji. Formalno, u vreme SSSR-a Ukrajinci su dobili više nego ikada. Istovremeno, u realnosti, Staljinov režim je nad njima izvršio najveći genocid u istoriji Evrope. Neobavešteni uobičajno misle da je najmasovniji takav zločin izvršen nad jevrejima u Holokaustu tokom nacističke Nemačke, kada je ih ubijeno 6 miliona. Međutim, tokom provođenja kolektivizacije sela, sovjetski režim je tokom 1932-1933 veštaški izazvao glad među seljacima Ukrajine i Povoložja, nasilno im oduzimajući svu hranu. U te dve godine umrlo je preko 7.3 miliona Ukrajinaca (poređenja radi, Srbija u današnjim granicama je tada imala 5.8 miliona stanovnika). Taj genocid nazvan je GLADOMOR i kao genocid je okarakterisan u Ukrajinskom parlamentu, Savetu Evrope i u Ujedinjenim nacijama. Sprovodile su ga Ukrajinske sovjetske vlasti pod patronatom komunističke Moskve.
Najveći, apsurd je da je Gladomorom isključivo pogođeno stanovništvo centralne i istočne Ukrajine, a da današnji nacionalistički nastrojen zapad Ukrajine nije pogođen. On je tada bio u sastavu Poljske i Čehoslovačke, a ne SSSR-a. Gladomor je duboko ukorenjen u svest Ukrajinaca kao i nacistička okupacija koja je odnela oko 7 miliona života, uključujući tu i milion i po Jevreja.

 MEĐUTIM…

Istovremeno sa genocidom, teče derusifikacija Ukrajine. Nasilno izmeštanje seljaka u gradove, stvoriće od njih, umesto ruskih duhovnih centara – ukrajinske. Tipičan primer je Kijev. U njemu je u vreme carske Rusije bilo 69% Rusa, 32% Jevreja koji su govorili ruski, i zanemarljiv broj Ukrajinaca. U vreme Staljina, Ukrajinci postaju većina.

PERIOD DRUGOG SVETSKOG RATA

Preživevši Gladomor i ostale represalije, mnogi Ukrajinci su Hitlerove trupe dočekali kao olobodioce. Staljin kasnije neće propustiti priliku da se osveti za to. Kakogod, u ovom periodu stvorena je moćna pronacistička „Vlada“ Ukrajine, koja je osim mržnje prema Rusima i SSSR-u još veću netoleranciju pokazivala prema domaćim Jevrejima. Tako je možda i veći broj njih stradao od ukrajinskih komšija nego od nacističke ruke. Poznato je da ukrajinski Jevreji nisu stradali u logorima nego u masovnim egzekucijama koje su sprovodili Nemci i Ukrajinski kolaboracionisti. Tipičan primer je Babij Jar, pored Kijeva kada su za dva dana postreljani svi kijevski Jevreji. NJih oko 35.000. Istovremeno, veliki broj pomoćnog osoblja u nacističkim logorima smrti bili su Ukrajinci. Ne treba posebno napominjati, da se u svim ovim događajima predominantno radi o zapadnim Ukrajincima. Ipak, ogromna većina Ukrajinskog stanovništva, trpela je pod nacizmom i zajedno sa ostalim narodima SSSR-a učestvovala u slamanju Hitlerove Nemačke.

NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
Opustošena, desetkovana i pomalo kažnjavana zbog pronacističkih delova društva, Ukrajina je kroz osvajanja SSSR-a, uvećana za svoj zapadni deo. Istovremeno, 1960 joj je mimo svake logike dodeljeno potpuno rusko poluostrvo Krim. Ona je tako, teritorijalno nagrađena, formirala svoje današnje granice. Međutim, budući u sastavu supersile sa dominantnom ruskom kulturom, naukom i svim drugim u komunističkom društvu, koje naciju nije smatralo previše bitnom, tokom ovog perioda stvorena je neka vrsta ponovne rusifikacije. Pre bi se moglo reći sovjetizacije. Slično amerikanizaciji celog sveta. Tako, su na kraju postojanja SSSR-a svi univerziteti, televizija i javne ustanove dobrovoljno koristile skoro isključivo ruski jezik.
Na istoku zemlje je već formirani Donski industrijski basen dobijao još moćniju formu najznačajnijeg centra industrije u čitavom Sovjetskom savezu. Možda i u svetu tog vremena. Zapad zemlje je, međutim, stagnirao i do danas ostao krajnje siromašan.
 

 NAKON RASPADA SSSR-A

Raspadom sovjetske imperije, Ukrajina je prvi put u istoriji postala nezavisna država. Nimalo homogena, kao što je objašnjeno, nije nikakvo čudo, što se u periodu tranzicije, izrodilo mnogo suprotnosti. Istočni deo zemlje, sa razvijenom industrijom te južni, crnomorski sa lukama i turizmom zadržali su viši životni standard. Centralni i zapadni deo zemlje, izuzimajući glavni grad, živi u krajnjoj bedi. Jednom nevidljivom linijom izdeljena, bukvalno po polovini, zemlja živi dva paralelna života. Rusofilski i Ukrajinski. Naprimer, istočnom gradu Donjecku ili južnom, Sevastopolju, preko 90% stanovnika govori ruski, glasa za proruske stranke, oslonjeno je privredno i obrazovno na Rusiju. Nasuprot tome, zapadni grad Lavov, prestonica nekadašnje Austrijske Galicije, živi potpuno drugi život. Tamo 95% stanovnika podržava ukrajinske desničare, govori isključivo ukrajinski jezik i sanja evropski san.
Glavni grad Kijev, na nesreću jednih, a sreću drugih, nalazi se u zoni prozapadnog dela zemlje, dok je glavna ekonomska snaga i moć skoncentrisana na istoku. Broj stanovnika je podjednak u oba dela, dok su politička opredeljenja građana otprilike u razmeri 55% : 45% u korist proruskog dela stanovništva. I u jednom i u drugom delu novopečeni milijarderi odlučuju o sudbinama masa. Razlika je samo u tome što su ovi istočni milijarderi još bogatiji. Pravna država nikada nije uspostavljena a korupcija je način života. U tome se, jedino, dva dela zemlje uopšte ne razlikuju.

 

JEZIK

Danas, Ukrajinci čine oko 77% stanovništva a Rusi oko 18%. Ostalih je 5%. Međutim kada je reč o maternjem jeziku, tek 62 posto stanovnika je navelo ukrajinski kao svoj maternji. 35 odsto njih navodi ruski. To je oficijelna statistika. Međutim kada stanovnike Ukrajine pitate koji jezik govore u kući i na kom jeziku prate medije, čitaju knjige, situacija je obrnuta! 67% stanovnika koristi ruski jezik u kući. U javnoj komunikaciji, u obrazovanju, u medijima ruski je predominantan. Samo nije službeni. U korespondenciji sa državnim organima morate koristiti ukrajinski. Stvari su dovedene do apsurda. Dva od tri ukrajinska predsednika i gotovo svi premijeri ni ne znaju ukrajinski jezik?! Čak su im i predizborna obećanja bila da će se potruditi da ga nauče. Lideri nacionalističkog zapada, naravno govore ukrajinski, ali da bi ih svi birači razumeli često se obraćaju na perfektnom ruskom jeziku… Ruski, dakle, jeste univerzalni jezik u Ukrajini, koji svi razumeju i kojim se služe. Ali je zapadnjacima neprihvatljivo, da ga neko predloži za drugi službeni jezik. Ipak, sve je veći broj ljudi koji koriste ukrajinski jezik, a njegova upotreba se kroz sistem obrazovanja značajno promoviše, a stanovnici podstiču (ponekada i nedobrovoljno) da ga koriste.

ukrajina72.jpg

DANAS
Iako tako duboko podeljena na dve polovine, sve do ove godine Ukrajina je živela u odloženom konfliktu. On je ponekada eskalirao, ali nikada ne toliko da dođe do pucanja jedinstva zemlje. To se pre svega dešavalo zahvaljujući ekonomskim interesima oligarha sa obe strane. Međutim, kada je sada pred Ukrajince postavljeno alternativno sudbinsko pitanje, da li će biti u uticajnoj sferi zapada, ili obnovljene Rusije, ne postoji taj kohezioni faktor, koji bi ih mogao ujediniti oko ove dileme. Krupan biznis i oligarhija to svakako nisu, a sve ostale društvene institucije su jasno podeljene i isključive u pogledu ovog pitanja. Jedni su za jedne, drugi za druge. Svaka ukrajinska vlast je do sada održavala ovo stanje odloženog konflikta, jer kako bi koja dolazila, nijedna nije imala snage da nametne svoj uticaj u onom drugom delu zemlje. Realno, nije ni mogla. Klerofašistima iz Lavova, na zapadu, niko na ovoj planeti neće moći da nametne suživot u zajednici sa Rusijom. Istovremeno, stanovništvu juga i istoka ne pada na pamet da budu otrgnuti od matice Rusije. I jedni i drugi, kao što vidimo, su spremni da to svoje opredeljenje brane do kraja. Kada se odstupi od evrointegracija eksplodira jedna polovina, a u slučaju antiruskog kursa, druga polovina zemlje.
Čini se, da će jedinstvenom, Ukrajinu pre održati hladne i sračunate glave u Vašingtonu i Moskvi, nego usijane u Lavovu i Kijevu, ili sutra u Harkovu. Ipak mnogo cevovoda i petrodolara prolazi sa istoka na zapad, da bi se taj put ugrozio.
Ali, ukoliko konflikt u ovom intenzitetu bude dugotrajan, obe spoljne sile će, htele-nehtele, početi isključivim početi isključivim merama da podržavaju svoj deo Ukrajine i svoje interese. U tom slučaju neka je i njima, a i svima nama Bog u pomoći…

Izvestaj-sa-uglednog-casa-1

Izvestaj-sa-uglednog-casa-2

Izvestaj-sa-uglednog-casa-3

Izvestaj-sa-uglednog-casa-4

Promocija „Znam za maturu“


Promocija Klett-ove Zbirke „ZNAM ZA MATURU“ – GEOGRAFIJA
Šabac 22.03.2015.god.

Na današnjem Opštinskom takmičenju iz geografije imali smo jedinstvenu priliku da prisustvujemo prvoj promociji Klett-ove Zbirke „ZNAM ZA MATURU“. Aktiv nastavnika geografije grada Šapca imao je čast da ugosti Željka Vujčića autora ove zbirke. Uz detaljna objašnjenja i adekvatne primere zadataka za pripremu koji po komentarima kolega imaju odličnu primenljivost u praksi bili smo zadovoljni objašnjenjima kolege Vujčića.

Primetan je značajan pomak u novim izdanjima ove izdavačke kuće i omogućenost lakšeg shvatanja gradiva nastave geografije.

Zahvaljujemo se izdavačkoj kući Klett što misli na naše đake!


Када бих требала да објасним како успем да „натерам“ ђаке да мисле вероватно бих била у проблему. Мада, није увек тако. Ова прича „Од куће до школе учим ЛАКУ индустрију“ је била нешто што су ти исти ђаци сјајно схватили. Ево приче….

„Може ли неко да ми објасни како могу гране лаке индустрије  да се примене од куће до школе?Наравно мислим на оно што производе, а то су средства за широку потрошњу. “ Подиже се рука и мој Јован (иначе галамџија, а добра душа у суштини) изговара :“ Ево , ја ћу!“ Видно обрадована дајем му реч да изложи своју идеју. “ Када устанем ујутру, ја се прво умијем, оперем зубе – то је лака хемијска индустрија. Онда се обучем, то је -текстилна индустрија.

Индустрија сапуна, детерџената

Индустрија сапуна, детерџената

Текстилна индустрија

Доручкујем , то је прехрамбена индустрија.

Прехрамбена индустрија

Па се обујем, то је – индустрија коже, гуме и обуће

Индустрија обуће

На путу до школе видим комшије како  причају и пуше! То је – дуванска индустрија.

Дуванска индустрија

И ето, стижем у школу, седам у клупу (индустрија намештаја), вадим из ранца свеску и оловку -индустрија целулозе и папира, графитна индустрија).   Ево све сам набројао!“

Шта да кажем, сем… Обожавам када укључе мозак! :-)

Графитна индустрија

Индустрија намештаја


Teacher

 

После двадесет година рада

Како рече мој бивши ђак из прве генерације : „Само лепе успомене!“, после оволико времена седнеш и направиш ретроспективу шта си урадио и где си стигао.

Чини ми се да сам много урадила, давала све од себе да поред преношења информација, часови буду приче о просторима који су нам далеко, да их осетимо уз аудио и видео записе.  Да ученик може да примени знања у свакодневном животу и схвати да наставник није ту да се бави само својим предметом , већ да му олакшава живот и упућује на решења проблема.

На питање : „По чему ћу памтити часове географије?“ сви су имали сличне одговоре који су ме упућивали на прави пут у послу. Неке од њих представљам.

„ Часови географије су протекли у потпуно опуштеној атмосфери, при којој се много научи. Коришћење нових технологија, аудио-визуелних средстава, нових и модерних педагошких метода, употпунили су иначе занимљиве часове, по којима се географија истиче међу осталим предметима код већине ђака.“

„Памтићемо све „Вечери географије“, одлазак на Цер, све припремне и додатне часове. Разговоре са наставницом која је имала решење за све наше проблеме. Све је било јако лепо. „

„ Сваки час, нова поука. Нисте нас учили само о географији, какве су планине, где је које море или каква је клима. Учили сте нас да будемо добри људи и правилно размишљамо. Увек сте насмејани и ширите позитивну енергију која нас орасположи, ма колико били тужни. Помагали да схватимо несхватљиво и урадимо немогуће.“

„Предавања су разумљива, критеријуми јасно постављени. На занимљив начин објашњавате и оно што је досадно (а има и тога) . Обожавам тренутак кад ме истраумирану на тесту насмејете и све иде лакше…“

„Најбоља година са дивном наставницом… сада ћу да убацим Балашевића , јер иде уз Вас!“

„Мрзела је географију, не зато што је није волела или што су је терали да учи границе и градове, планине и реке. Него зато што није могла да поднесе даљину.“ Зато нашу наставницу увек посећују бивши ђаци, да не брине о даљини. :-)

ПС  Због великог интересовања додаваћу оно што ђаци траже да се објави :-)

„Памтићу географију по…занимљивим часовима (када су Љуба, Бата и Сека глумили Сунце, Месец и Земљу). По томе што је наставница једина подржавала моју љубав на даљину :-) ,увек  је била ту за нас!“

Додатна настава


Danas je u Beogradu održano finale takmičenja o poznavanju geografije SAD. Učenici sedmog razreda predstavljali su škole i gradove: ŠabacKostolac,SvilajnacVršac, Ub, ParacinVelika Plana, Šid i Inđija. Čestiramo prvoplasiranom Matiji Iliću iz Šapca, kao i Anji Dašić iz Kostolca i Ivanu Stepanoviću iz Svilajnca na odličnim rezultatima. Nadamo se da će takmičari, pored stečenog znanja, pamtiti posetu našoj ambasadi i konzulatu, prijem u rezidenciji ambasadora u njihovu čast, kao i druženje sa marincima. Zahvaljujemo se svim učenicima i nastavnicima i radujemo se nastavku saradnje. — са Uros Nikolic,Mirjana KresojaIvona BužekLuka ŽukovskiMatija IlićIvan Stepanović и Vanja Manojlovic.
Deo te ekipe je kao što vidite i naš Matija Ilić učenik sedmog razreda OŠ „Nikolaj Velimirović“ Šabac ; osvajač prve nagrade!
Победник и његово предавање о Историји САД-а


Нови Зеланд

Нови Зеланд

МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ Поздрав са Новог Зеланда   Интересантна је размена искустава ‘нас’ који смо напустили ‘брдовити Балкан’ и срећу потражили негде другде. Ја живим у у Велингтону, на Новом Зеланду већ скоро десетак година. Сада ми није лоше, навикла сам се помало, посао није лош, дете иде у школу…….ма класика – што у преводу значи посао кућа и обрнуто. Али није било тако у почетку. Да не пишем колико је требало рада да би се доказало да ми – ‘комунисти из Источне Европе’ имамо знање и да смо вредни радници. Ја сам иначе говорила одлично енглески језик кад сам стигла овде, али док нисам завршила факултет и магистарски (на енглеском наравно), од нормалног посла није било ни речи. Једино у бутик, супермаркет, на пијацу…. Има доста наших људи овде који раде као продавци или такси возачи а на Балкану су били доктори, адвокати, економисти…. Е – то се ништа на НЗ не признаје. Новозеланђани су скептични кад су наше дипломе у питању и доста њих верује да се то купује ‘од мафије’ уз добре везе?! Образовање им је јако лоше и већ сам почела да се бринем да моја ћерка којој је 9 година, кад заврши ‘основну’ неће имати појма ниочему. У школи се више игра него учи, нема оцењивања, домаћи готово и не постоји а са децом се мора поступати ‘фино’ јер она имају људска права. Нови Зеланд је земља ‘придошлица’ тако да смо сви ми осим домородаца Маора (који тврде да је ово њихова земља и да смо сви ми овде дошли да им одузмемо све што се одузети може), дошли у потрази за бољим животом. Шта рећи, осим што је далеко, готово смо на ‘крај света’, земљотреси нас дрмају сваких пет минута, таксе нас убијају, због високих трошкова живота не можемо да ‘посетимо родну груду’ сваких пар година (боље речено сваких пет!), али живот ипак некако тече. Новозеланђани су поприлично хладни и незаинтересовани за било шта осим рагбија и опијања викендом. Култура понашања и образовање су им прилично ниском нивоу и да нема „Европљана” и Кинеза да им поправљају просек, не би од ове државе ниста било. Мени је НЗ постао јако депресиван, тако далеко, клима ужасна, људи хладни, просто понекад упаднем у депресију. На срећу наших људи има свугде па и овде, тако да се дружимо, организујемо разне вечери и наравно, учимо нашу децу ‘другачијим вредностима’. Почела сам да полако размишљам о одласку са НЗ. Где? Е, то је питање. Аустралија ми се некако чини најбољом опцијом за сада а и много је ближе Балкану. А опет имам и пријатеље у Канади који су се фино снашли…Избор. Ма, нешто ћу већ смислити, али овде не остајем. А пошто сам ‘кући’ била прошле године (након 5 година), о посети Балкану могу само да сањам (храна, кафице, шале и код комшије на пет минута-а да то нисам ни споменула, тога овде нема, ништа без најаве унапред). А ја сањам – ајвар, домаћи хлеб, кисели купус, пасуљ… Преузето са http://www.politika И тако, ја од сваке земље направим идеалну, али…. увек има друга страна прича.


16.4.2014. одржан је други део квиза „Географија Америке и ја“ у организацији Америчке амбасаде и добили смо финалисту. То је Матија Илић ученик 7-1 . Оно што ово чини другачијим, како кажу наши гости је податак да је први пут у досадашњем такмичењу било троје деце са истим бројем бодова 18. (20. је максимум), због тога је био организован тзв. tie break , где су ученици добили додатна питања из презентације коју су имали на почетку другог дела квиза.Тако да су детаљи одлучили победника, кога чека финале у Београду у Америчком кутку са још осам другара из других градова Србије. Срећно Матија Илић!

Пред почетак квизаPuerto RicoФиналистиПредавање о Марди ГрасПобедник и његово предавање о Историји САД-а


“Geografija Amerike I ja”

Kviz

Sa dobrim znanjem iz geografije i engleskog, gde se nalazi Džordžija i koji je glavni grad ove američke države za učenike sedmog razreda škole „Nikolaj Velimirović“ bila su laka pitanja. Spoj znanja iz dva predmeta bio je najveći izazov.

„Mogli smo da se uključujemo da saznamo dosta toga i bilo je baš zanimljivo“, kaže Sofija Milutinović.

Aleksandar Zaplatić dodaje da je najinteresantnije što su ih podsticali da razmišljaju na engleskom.

Interesovalo je šabačke đake i kakav je sistem školastva u Americi, imali kriminala, kakva je tradicija i još mnogo toga. Prezentacija o Džordžiji bila je dobar uvod da se sazna nov podatak, ali i da se razbije trema za kviz.

„Cilj ovog kviza je da učenicima sedmog razreda približimo geografiju Amerike, novim znanjima iz privrede i kulture“, kaže Rebeka Saton, predstavnik ambasade Amerike u Srbiji.

Od petnaest šabačkih osnovaca petoro najuspešnjih će nastaviti takmičenje. Samo u prvom krugu test je na srpskom.

„Jedanaest, dvanaest godina učim engleski i dobar je način da proverim znanje“, kaže Rastko Jović.

„Mene više zanima šta će reći ovi ljudi što dođu o svojoj zemlji što ne piše u našim udžbenicima, interesantno je“, kaže Marta Dobošarević.

Tanja Milanović, profesor geografije u OŠ „Nikolaj Velimirović“ u Šapcu kaže da je cilj da se spoji geografija I engleski jezik, i da se primeni znanje geografije na engleski način.

Kviza se organizuje u devet osnovnih škola. Najbolji će u završnici biti gosti ambasade, a za dobro poznavanje Amerike i jezika nagrada je lap top.

izvor: rts.rs

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 1.317 drugih pratioca