Завичајна географија


План рада у осмом разреду предвиђа 6 часова посвећених завичајној географији. До сада су се градска деца бавила проучавањем  само  свог града. Од ове године ми смо то променили. Деца су добила задатак да као парови истражују околна места, места одакле су им преци дошли или нека њима занимљива места у ближој или даљој околини. Морам признати да су се потрудили да истраже на интернету, а у недостатку података на истом  (и то је могуће!) укључене су баке и деке који су својим причама помогли деци. Неки су се досетили па су своје презентације пратили музиком. Рекла бих да су ово били успешни часови.

Уз Богатић је „одговарала“ Александра Радовић :-)

Кленчани су имали своју песму :-)

 

Пролећни умор


ПРОЛЕЋНИ УМОР

Уместо да прве пролећне дане дочекамо пуни ентузијазма и енергије – коначно је готова зима и можемо поново да уживамо у сунцу, шетњи, природи – многи се осећају безвољно, лако се умарају, тешко концентришу, имају сталну потреба за сном… Укратко, стигао их је пролећни умор, појава која данас мучи скоро сваког другог човека. Погађа подједнако и старе и младе, а каквог ће бити интензитета, највише зависи од начина исхране који смо упражњавали током зиме и колико смо били активни.
Током зиме организам се исцрпи. Уноси се тешка храна, оброци су обично сиромашни витаминима, без обзира на то што нам је у том периоду доступно воће и поврће из стакленика. Мањак витамина настаје и због тога што је наша кожа скривена тешком и дугом зимском одећом и није изложена светлости и сунчевим зрацима. Све то слаби отпорност организма који, после дуге зиме посустаје.

Пролећни умор

Узроци

  • исцрпљеност организма после дуге зиме
  • пад крвног притиска
  • бујање хормона
  • мањак серотонина, “хормона среће” и мала депресија
  • недостатак витамина, посебно витамина Ц

Пад притиска

Није само недостатак витамина узрок пролећном умору. Први сунчеви зраци и висока температура доводе до ширења крвних судова и пада притиска. Самим тим мозак, али и остали органи слабије су снабдевени крвљу. Појачана активност свих нас током лепих дана захтева бољу прокрвљеност, а то организам не добија. То је још један од разлога због чега наше тело реагује умором. Посебно лоше реагује организам старијих особа, који после исцрпљујуће зиме није у стању да се избори и с наглим падом притиска. Ујутро се зато обично буде уморнији него кад су легли, нису у стању да обављају ни основне дневне обавезе.

Пролеће је за нашу старију популацију посебно опасно јер су честе осцилације температуре и атмосферског притиска. Лепо сунчано време доводи до наглог пада крвног притиска, да би са захлађењем притисак нагло скочио. Овако нагле промене могу да доведу до шлога. Због тога је пролеће најтежи период за срчане болеснике.

Мањак хормона среће

С доласком пролећа долази и до буђења жлезда са унутрашњим лучењем, организам се “припрема за акцију”. Све то захтева много већу енергију и нормалан крвни притисак да би организам могао да издржи. Дакле, пролећни умор је физиолошка последица дисбаланса између хормона који се појачано стварају због промене годишњег доба.

Лекари кажу да је за општу тромост коју сви мање или више осећамо крив и мањак серотонина у нашем организму. Овај “хормон среће” се током зиме појачано троши из депоа, тако да долазак пролећа организам дочекује с мањком серотонина. Тромост и безвољност коју осећамо у овом периоду последица је благе депресије која се јавља због мањка серотонина.

Пролећни умор, према речима лекара, није медицински значајан, али отежава свакодневни живот. Због тога га не треба занемаривати, али ни претеривати у лекарским претрагама како бисмо установили због чега се лоше осећамо.

Пролеће

 

Витамини

Наравно, не треба се препустити да проблем прође сам од себе. Мора се на неки начин организму помоћи, пре свега уношењем што више витамина и минерала у организам. Стручњаци тврде да нема потребе за суплементацијом којекаквим препаратима из апотека.

Треба јести што више свежег воћа и поврћа, како би се задовољила потреба за витаминима и минералима. Препоручује се, пре свега, спанаћ, зелена салата, ротквице, шаргарепа, кељ, броколи… Овим поврћем преплављене су зелене пијаце. Наравно, треба бити умерен у јелу и избегавати тешку храну.

Осим здраве исхране саветују се и свакодневне шетње у природи. За организам је добро да буде изложен светлости, али то не значи да време треба проводити на сунцу. Шетње по парковима, шуми у ово време добро дођу. Онима који раде и не могу себи да приуште свакодневну физичку активност, саветује се да пут до посла, или пак један део, уместо да иду градским превозом, прошетају. Организам ће нам бити захвалан.

Наравно, не дозволите да ваша деца у слободно време и даље седе испред ТВ или компјутера. Филмове и игрице нека замене лоптом, вожњом бицикла, ролера.

У организму се током зиме, због неправилне исхране, гомилају разни токсини и у ово време наше се тело чисти од њих. У детоксикацији највише помаже уношење велике количине течности и витамина Ц. Најбоље је пити обичну воду или у њу додати цеђени сок од лимуна и поморанџе.

Помозите себи

једите што више свежег воћа и поврћа (спанаћ, шаргарепа, зелена салата, ротквица, броколи)

проводите што више времена у шетњи по природи

пијте што више течности (најбоља обична вода)

Капибара ( географија, биологија и хришћанство)


Капибара

Капибара

Прича започета на часу у 7-1 , где је Душан добио идеју о посту код католика после приче о капибари. Зашто капибара? Наиме, капибаре најчешће живе у густим шумама, а неопходно им је да близу имају воду, пошто приличан део живота проводе у њој.
Ми смо се као клинци скривали по дрвећу када нас старији јуре да нас бију, а капибаре свој спас проналазе у води. То јесте добро решење када их гоне пуме, јагуари или дивљи пси, али невоља је што на капибаре као потенцијални оброк гледају и пиране.
Под водом могу да остану до пет минута, а уколико опасност то налаже, капибаре могу и да спавају тако да им је само нос на површини. Под водом често обављају и велику и малу нужду, што представља запањујућу сличност са појединим, отужним примерцима врсте  homo sapiens на летовању. Кажу да су их католички свештеници у тренуцима поста прогласили рибом да би их могли конзумирати. Е , ова реченица је била пресудна да Душан постави питање поста.

Ево шта сам нашла о самом посту код католика.

Пост и немрс
Садржаје појмова „пост“ и „немрс“ добро је поново појаснити. Многи те две речи сматрају истозначницама, синонимима, премда нису. Пост за католика значи узети само један пуни оброк у дану. Немрс значи редовно јести (уобичајена три оброка дневно), али да то не буде месо (а може бити масно). Уочити треба ово: у два дана „строгог поста“ (Чиста среда и Велики петак) није само пост, него, заједно, и пост и немрс! Значи: верник тога дана једе само један пуни оброк („до сита“), јер је пост и не једе месо, јер је немрс! – У остале петке узима редовне оброке, али се одриче меса. Више од тога није заповеђено, али је вредно, и многи посте више и чешће (на пример на Бадњак, уочи Велике Госпе) и строже: „о круху и води“. 

Према садашњој црквеној дисциплини пост је обвезан за католике од навршене 18. до започете 60. године живота: на Пепелницу и на Велики петак. Добровољно га могу чинити и млађи и старији од ових добних одредница. За немрс (обичним петком) црквени законик је сажет и кратак: „Закон немрса обвезује оне који су навршили 14. годину живота, осим ако је у петак светковина.“
Још нешто о сваком обичном петку. За наша подручја у петак је немрс, то јест не једе се месо. Али, ако је неко у таквим околностима да мора јести месо (нпр. на терену, у болници, у мензи и сл.) може јести месо, а место тога се у петак треба одрећи нечега другога (пушења, пића, забаве…) или учинити неко добро дело (обилнија молитва, читање Светога писма, посете болесника, даривање потребних…) Очито је: Црква од свих тражи оно што сви углавном и могу. Не претерује, али нам не брани самоиницијативу, то јест учинити и више но што се тражи.

„Петак није одабран случајно. То је дан Христове муке и смрти на крсту. Сваки је петак „мали Велики петак“. Верник се кроз своје одрицање са захвалношћу сећа Христова дела и на свој скромни начин увећава доброту у свом кругу: одрицањем снажећи своју вољу, а добрим делима помажући ближњима. Имамо ли на уму да то сваког петка, стољећима, чини цела Црква, онда је то својеврсни „топлотни удар доброте“ на цијелом свету.“

Е сад, ево решења зашто се све дешавало капибарама. Мисионари су се бојали да ће новопечени верници одбацити религију која им брани да једу једино оно што су могли лако уловити – несретне капибаре. Сад….Папе су имале и имају могућност признати грешку и прогласити капибаре сисарима, али чини се да ни овај папа није спреман признати грешке својих претходника, тако да ће и ове године неколико стотина тона капибара платити главом за време поста – јер су риба! 

 

 

 

 

 

 

Атмосфера


Атмосфера

Кроз атмосферу свакодневно путују милиони људи у авионима, балонима на топли ваздух  и надзвучним млазњацима. Астронаути кроз њу пролећу ракетама и одлазе у свемир. Ваздух који дишемо део је атмосферске смесе гасова  што окружује Земљу. Захваљујући тим гасовима  могућ је опстанак свих живих бића, а штите нас и од штетних Сунчевих зрака.

 

Планета Земља окружена је слојем гасова који зовемо атмосфером. Атмосферу уз планету држи Земљина гравитација, јер без те силе она би се расплинула у свемиру. Својом дебљином од око 500 километара атмосфера нас штити и од бомбардовања метеорита који пролазе свемиром.

Хајде да видимо колико нам је значајна!

Небо изнад Србије

Небо изнад Србије

 

Кораци к'о лаки облаци

Кораци к’о лаки облаци

Sve što treba da znate o Ukrajini


Vladimir Petković: Sve što treba da znate o

Ukrajini

Vladimir Petković: Sve što treba da znate o Ukrajini

Ne znam koliko je našim građanima, budući izmučenim od svega, jasno šta se to zapravo dešava u Ukrajini – zemlji koja je ne samo blizu nego i u kojoj živi stanovništo iskustveno veoma slično nama na prostorima bivše Jugoslavije. Možda se, onima među nama koji već nemo posmatraju i situaciju u vlastitoj zemlji, čini preteranim interesovanje za Ukrajinu. Ali ni najmanje nije tako…
OSNOVNE ČINJENICE
Ukrajina je pre svega teritorijalno najveća evropska zemlja. A apsolutno prva u svetu po količini obradive zemlje visokog kvaliteta.
Poređenja radi, i Rusija i SAD sa svom svojom veličinom imaju otprilike sličnu količinu visokoobradivih oranica. Kina, npr. sa svojih 1,3 milijarde stanovnika nema ni jedu petinu takve zemlje! Osim toga, na istoku Ukrajine je smešten jedan od najvećih industrijskih reona u svetu, tzv. Donbas (Donski industrijski basen). To je bio centar vojne industrije, metalurgije i mašinogradnje bivšeg SSSR-a. Sa Donbasom se u svetu može porediti samo Rurska oblast u Nemačkoj i industrijska oblast Tokio-Jokohama u Japanu.
U strateškom i geopolitičkom smislu, Ukrajina se nalazi u tzv. „srcu geostrateškog centra sveta“. Osim ove geografske istine, bitno je napomenuti da Rusija sa naklonjenom Ukrajinom predstavlja svetsku supersilu. Bez nje – Euroazijsku regionalnu silu. Evropa sa Ukrajinom ima za trećinu uvećane prirodne resurse. Bez nje je mnogo zavisnija od uvoza. Kroz Ukrajinu prolaze svi najvažniji naftovodi i gasovodi iz Rusije ka evropskim zemljama, pa i nama. Ko gospodari krimskom lukom Sevastopolj, a trenutno je to ruska mornarica, gospodari crnomorskim i kaspijskim basenom. A taj basen je uz Persijski zaliv najveći proizvođač nafte u svetu. Ukrajinci, iako ih paušalno možemo doživeti jednom nacijom, nisu to. Ali nisu ni raznorodni kao npr. mi u bivšoj Jugoslaviji. Pre nego se objasni priroda njihovog identiteta važno je napomenuti nekoliko činjenica…
Ukrajinci žive katastrofalno loše. Za prosečnog građanina Srbije možda zvuči neverovatno, ali oni statistički žive tri puta lošije od nas?! Sa svim bogatstvima koje poseduju. Tajkunizacija zemlje je daleko dramatičnija nego kod nas, te i i socijalne razlike neuporedivo izraženije. Ipak, nasleđeno iz sovjetskog perioda, sistem socijalne zaštite, obrazovanja i medicinske nege je na zavidnom nivou.
Ukrajinci su najobrazovaniji narod Evrope. Siromaštvo je sveopšte, a budućnost nacije neizvesna zbog enormnog pada broja stanovnika zbog malog prirodnog priraštaja. Još dramatičnije nego u Srbiji, većina ruralnih područja su ispražnjena od stanovništva, a preko 85% stanovnika živi u gradovima.
 

 VERSKI IDENTITET

On zapravo stvara srž ukrajinskih podela i nereća. Važno je napomenuti da je na teritoriji Ukrajine nastala Rusija, pod imenom Kijevska Rus, a njen knez Vladimir je primio pravoslavno hrišćanstvo što je zatim postala okosnica ruskog identiteta.Tek vekovima kasnije, sedište Rusije se seli u Novogorod, pa u Moskvu, pa u Sankt Petersburg, te ponovo u Moskvu. Pravoslavlje je dakle, duboko ukorenjeno u Ukrajini već hiljadu godina. Tokom vekova, kroz osvajanja Mongola, katoličke Poljske, Litvanije i Švedske, te kasnije Austrije, jedan deo Ukrajinaca je bio izvan granica Carske Rusije. Radi se, naravno o krajnjem zapadu zemlje.
Posledično, jedan broj Ukrajinaca je bio prinuđen da prihvati uniju sa Papom u Rimu, te je stvorena tzv. Grkokatolička ili Unijatska Crkva, koja ima pravoslavne obrede, a priznaje Papu kao vrhovnog poglavara svih hrišćana. Među Ukrajincima pravih rimokatolika nema. To je jedna od zabluda. E, sada na jedan mali trenutak treba među ovim Unijatima razlikovati dve grupe; manju koja sebe naziva Rusinima ili Rutenima, koji žive u karpatskim oblastima, a ima ih i kod nas u Vojvodini, te mnogo većeg broja koji se smatraju Ukrajincima. Ovi drugi žive u čitavoj Galiciji sa sedištem u Lavovu, inače centrom ukrajinskog nacionalizma. Sveukupno, ovih grkokatolika među ukrajincima ima svega oko 4 miliona ili oko 8%.
Kada je stvar među pravoslavnim stanovništvom, situacija je daleko zamršenija. No da za sada govorimo samo o onom delu stanovništva koje sebe smatra Ukrajincima. Među njima ima tri skupine:

Prva skupina predstavlja vernike Ukrajinske pravoslavne crkve koja je deo Moskvovske patrijaršije (dakle Ruske Pravoslavne Crkve). Ova crkva je najstarija i poseduje većinu verskih objekata u zemlji i to širom zemlje. To je jedina priznata pravoslavna crkva. NJenih vernika ima oko 9 miliona,samo među Ukrajincima. Bogoslužbeni jezik je ruski i staroslovenski.

Drugu grupu predstavlja nepriznata Ukrajinska Pravoslavna crkva Kijevske Patrijaršije, nastala 1995. nakon raspada SSSR-a i proglašenja nezavisnosti Ukrajine. Ona ima oko 17 miliona vernika uglavnom u Zapadnom i centralnom delu zemlje. Bogoslužbeni jezik je Ukrajinski.

Treći deo predstavlja Autokefalna Ukrajinska Pravoslavna Crkva na zapadu zemlje, takođe nepriznata, nastala kao odgovor na komunističku revoluciju 1919. NJenih je vernika oko 4 miliona.

Ovde je naravno, bitno spomenuti i oko 9 miliona etničkih Rusa koji su svi vernici Moskovske patrijaršije.
Manji deo Ukrajinskog stanovništav su jeverejske, rimokatoličke (Poljaci) i protestantske (Slovaci i Mađari) religije. Postoji i manji broj muslimana.

NACIONALNI IDENTITET

Ne manje od verskog, zamršenost postoji i u nacionalnom identitetu. Za početak, treba reći da se ukrajinska nacija stvarala neraskidivo sa ruskom. Reč ukrajinac, kao što možete i pretpotaviti, u ruskom jeziku predstavlja nekoga ko živi u kraju Imperije. Ekvivalentno našem pojmu „Krajišnik“. Takođe, do komunističke revolucije 1917, ruski narod se delio na tri grupacije; Velikoruse (današnje Ruse), Maloruse (današnje Ukrajince) i Beloruse koji i danas koriste taj naziv. Tokom perioda SSSR usvojen je termin Ukrajinac, koji dobija status ravnopravne nacije. Ukrajinski jezik počinje tada da se kodifikuje, mada su postojali i raniji pokušaji ukrajinskih nacionalista.

d183d0bad180d0b0d198d0b8d0bdd0b0-2.jpg

GENOCID NAD UKRAJINCIMA U VREME STALJINA
Ovde, tek počinju teško razumljivi događaji. Formalno, u vreme SSSR-a Ukrajinci su dobili više nego ikada. Istovremeno, u realnosti, Staljinov režim je nad njima izvršio najveći genocid u istoriji Evrope. Neobavešteni uobičajno misle da je najmasovniji takav zločin izvršen nad jevrejima u Holokaustu tokom nacističke Nemačke, kada je ih ubijeno 6 miliona. Međutim, tokom provođenja kolektivizacije sela, sovjetski režim je tokom 1932-1933 veštaški izazvao glad među seljacima Ukrajine i Povoložja, nasilno im oduzimajući svu hranu. U te dve godine umrlo je preko 7.3 miliona Ukrajinaca (poređenja radi, Srbija u današnjim granicama je tada imala 5.8 miliona stanovnika). Taj genocid nazvan je GLADOMOR i kao genocid je okarakterisan u Ukrajinskom parlamentu, Savetu Evrope i u Ujedinjenim nacijama. Sprovodile su ga Ukrajinske sovjetske vlasti pod patronatom komunističke Moskve.
Najveći, apsurd je da je Gladomorom isključivo pogođeno stanovništvo centralne i istočne Ukrajine, a da današnji nacionalistički nastrojen zapad Ukrajine nije pogođen. On je tada bio u sastavu Poljske i Čehoslovačke, a ne SSSR-a. Gladomor je duboko ukorenjen u svest Ukrajinaca kao i nacistička okupacija koja je odnela oko 7 miliona života, uključujući tu i milion i po Jevreja.

 MEĐUTIM…

Istovremeno sa genocidom, teče derusifikacija Ukrajine. Nasilno izmeštanje seljaka u gradove, stvoriće od njih, umesto ruskih duhovnih centara – ukrajinske. Tipičan primer je Kijev. U njemu je u vreme carske Rusije bilo 69% Rusa, 32% Jevreja koji su govorili ruski, i zanemarljiv broj Ukrajinaca. U vreme Staljina, Ukrajinci postaju većina.

PERIOD DRUGOG SVETSKOG RATA

Preživevši Gladomor i ostale represalije, mnogi Ukrajinci su Hitlerove trupe dočekali kao olobodioce. Staljin kasnije neće propustiti priliku da se osveti za to. Kakogod, u ovom periodu stvorena je moćna pronacistička „Vlada“ Ukrajine, koja je osim mržnje prema Rusima i SSSR-u još veću netoleranciju pokazivala prema domaćim Jevrejima. Tako je možda i veći broj njih stradao od ukrajinskih komšija nego od nacističke ruke. Poznato je da ukrajinski Jevreji nisu stradali u logorima nego u masovnim egzekucijama koje su sprovodili Nemci i Ukrajinski kolaboracionisti. Tipičan primer je Babij Jar, pored Kijeva kada su za dva dana postreljani svi kijevski Jevreji. NJih oko 35.000. Istovremeno, veliki broj pomoćnog osoblja u nacističkim logorima smrti bili su Ukrajinci. Ne treba posebno napominjati, da se u svim ovim događajima predominantno radi o zapadnim Ukrajincima. Ipak, ogromna većina Ukrajinskog stanovništva, trpela je pod nacizmom i zajedno sa ostalim narodima SSSR-a učestvovala u slamanju Hitlerove Nemačke.

NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
Opustošena, desetkovana i pomalo kažnjavana zbog pronacističkih delova društva, Ukrajina je kroz osvajanja SSSR-a, uvećana za svoj zapadni deo. Istovremeno, 1960 joj je mimo svake logike dodeljeno potpuno rusko poluostrvo Krim. Ona je tako, teritorijalno nagrađena, formirala svoje današnje granice. Međutim, budući u sastavu supersile sa dominantnom ruskom kulturom, naukom i svim drugim u komunističkom društvu, koje naciju nije smatralo previše bitnom, tokom ovog perioda stvorena je neka vrsta ponovne rusifikacije. Pre bi se moglo reći sovjetizacije. Slično amerikanizaciji celog sveta. Tako, su na kraju postojanja SSSR-a svi univerziteti, televizija i javne ustanove dobrovoljno koristile skoro isključivo ruski jezik.
Na istoku zemlje je već formirani Donski industrijski basen dobijao još moćniju formu najznačajnijeg centra industrije u čitavom Sovjetskom savezu. Možda i u svetu tog vremena. Zapad zemlje je, međutim, stagnirao i do danas ostao krajnje siromašan.
 

 NAKON RASPADA SSSR-A

Raspadom sovjetske imperije, Ukrajina je prvi put u istoriji postala nezavisna država. Nimalo homogena, kao što je objašnjeno, nije nikakvo čudo, što se u periodu tranzicije, izrodilo mnogo suprotnosti. Istočni deo zemlje, sa razvijenom industrijom te južni, crnomorski sa lukama i turizmom zadržali su viši životni standard. Centralni i zapadni deo zemlje, izuzimajući glavni grad, živi u krajnjoj bedi. Jednom nevidljivom linijom izdeljena, bukvalno po polovini, zemlja živi dva paralelna života. Rusofilski i Ukrajinski. Naprimer, istočnom gradu Donjecku ili južnom, Sevastopolju, preko 90% stanovnika govori ruski, glasa za proruske stranke, oslonjeno je privredno i obrazovno na Rusiju. Nasuprot tome, zapadni grad Lavov, prestonica nekadašnje Austrijske Galicije, živi potpuno drugi život. Tamo 95% stanovnika podržava ukrajinske desničare, govori isključivo ukrajinski jezik i sanja evropski san.
Glavni grad Kijev, na nesreću jednih, a sreću drugih, nalazi se u zoni prozapadnog dela zemlje, dok je glavna ekonomska snaga i moć skoncentrisana na istoku. Broj stanovnika je podjednak u oba dela, dok su politička opredeljenja građana otprilike u razmeri 55% : 45% u korist proruskog dela stanovništva. I u jednom i u drugom delu novopečeni milijarderi odlučuju o sudbinama masa. Razlika je samo u tome što su ovi istočni milijarderi još bogatiji. Pravna država nikada nije uspostavljena a korupcija je način života. U tome se, jedino, dva dela zemlje uopšte ne razlikuju.

 

JEZIK

Danas, Ukrajinci čine oko 77% stanovništva a Rusi oko 18%. Ostalih je 5%. Međutim kada je reč o maternjem jeziku, tek 62 posto stanovnika je navelo ukrajinski kao svoj maternji. 35 odsto njih navodi ruski. To je oficijelna statistika. Međutim kada stanovnike Ukrajine pitate koji jezik govore u kući i na kom jeziku prate medije, čitaju knjige, situacija je obrnuta! 67% stanovnika koristi ruski jezik u kući. U javnoj komunikaciji, u obrazovanju, u medijima ruski je predominantan. Samo nije službeni. U korespondenciji sa državnim organima morate koristiti ukrajinski. Stvari su dovedene do apsurda. Dva od tri ukrajinska predsednika i gotovo svi premijeri ni ne znaju ukrajinski jezik?! Čak su im i predizborna obećanja bila da će se potruditi da ga nauče. Lideri nacionalističkog zapada, naravno govore ukrajinski, ali da bi ih svi birači razumeli često se obraćaju na perfektnom ruskom jeziku… Ruski, dakle, jeste univerzalni jezik u Ukrajini, koji svi razumeju i kojim se služe. Ali je zapadnjacima neprihvatljivo, da ga neko predloži za drugi službeni jezik. Ipak, sve je veći broj ljudi koji koriste ukrajinski jezik, a njegova upotreba se kroz sistem obrazovanja značajno promoviše, a stanovnici podstiču (ponekada i nedobrovoljno) da ga koriste.

ukrajina72.jpg

DANAS
Iako tako duboko podeljena na dve polovine, sve do ove godine Ukrajina je živela u odloženom konfliktu. On je ponekada eskalirao, ali nikada ne toliko da dođe do pucanja jedinstva zemlje. To se pre svega dešavalo zahvaljujući ekonomskim interesima oligarha sa obe strane. Međutim, kada je sada pred Ukrajince postavljeno alternativno sudbinsko pitanje, da li će biti u uticajnoj sferi zapada, ili obnovljene Rusije, ne postoji taj kohezioni faktor, koji bi ih mogao ujediniti oko ove dileme. Krupan biznis i oligarhija to svakako nisu, a sve ostale društvene institucije su jasno podeljene i isključive u pogledu ovog pitanja. Jedni su za jedne, drugi za druge. Svaka ukrajinska vlast je do sada održavala ovo stanje odloženog konflikta, jer kako bi koja dolazila, nijedna nije imala snage da nametne svoj uticaj u onom drugom delu zemlje. Realno, nije ni mogla. Klerofašistima iz Lavova, na zapadu, niko na ovoj planeti neće moći da nametne suživot u zajednici sa Rusijom. Istovremeno, stanovništvu juga i istoka ne pada na pamet da budu otrgnuti od matice Rusije. I jedni i drugi, kao što vidimo, su spremni da to svoje opredeljenje brane do kraja. Kada se odstupi od evrointegracija eksplodira jedna polovina, a u slučaju antiruskog kursa, druga polovina zemlje.
Čini se, da će jedinstvenom, Ukrajinu pre održati hladne i sračunate glave u Vašingtonu i Moskvi, nego usijane u Lavovu i Kijevu, ili sutra u Harkovu. Ipak mnogo cevovoda i petrodolara prolazi sa istoka na zapad, da bi se taj put ugrozio.
Ali, ukoliko konflikt u ovom intenzitetu bude dugotrajan, obe spoljne sile će, htele-nehtele, početi isključivim početi isključivim merama da podržavaju svoj deo Ukrajine i svoje interese. U tom slučaju neka je i njima, a i svima nama Bog u pomoći…

KRALJEVINA NORVEŠKA


Zanimljivosti:

  • Oslo ima javnu uslugu iznajmljivanja bicikala. Jedno vozilo može da se koristi 3 sata po iznajmljivanju.
  • Na aerodromu Gardermoen se nalazi najveći free shop u Evropi.
  • Najpoznatija prodavnica suvenira u Oslu je Glasmagazinet iz 1739. godine u kojoj se prodaju suveniri od stakla, porcelana i keramike.
  • Tradicionalni norveški fast food, pelse, je viršla u hlebu od krompira (lompe) sa prženim crnim lukom, kečapom i senfom. Pelse košta oko 1.25€.
  • Za jedan euro možete dobiti nešto manje od 8 norveških kruna (NOK).
  • Žuti znakovi sa natpisima „takras“ upozoravaju na moguće padanje snega sa krova.
  • Blizu Stavangera, postoji jedna misteriozna stena, koja se uzdiže 604 m iznad fjorda Lysefjorden! Preikestolen (u prevodu propovedaonica) je verovatno najpoznatija atrakcija Stavangera.
  • Među slavne Norvežane spadaju Henrik Ibsen, Roald Amundsen, slikar ekspresionista Edvard Munh, kompozitor romantičar Edvard Grig, kao i trojica književnika dobitnika Nobelove nagrade za književnost Bjørnstjerne Bjørnson, Knut Hamsun i Sigrid Undset.
  • Dan državnosti ove zemlje je 17. maj koji proslavljaju svake godine. Tradicionalni kostimi, tzv. bunad mogu se vidjeti na Norvežanima tokom ove proslave.Norveška

„Big Bang show“ за шабачке основце


Поводом прве године обележавања 22. априла – Дана града, Град Шабац својим основцима поклања представу ансамбла „Big Bang show“. Реч је о интерактивном, научном програму састављеном од близу 40 атрактивних физичких и хемијских експеримената. Поред забавног, програм има и едукативни карактер. Шоу је до сада изведен више од 40 пута у седам земаља, од чега у четири наврата на једном од највећих фестивала науке на свету – Фестивалу науке и креативности у Јужној Кореји.
Шта је мана овог програма? Није препоручљив за ученике млађих разреда , јер експерименте могу да разумеју ученици 7. и 8. разреда. Млађи узраст је уживао у представи, експлозијама, али их није разумео. Иначе све препоруке за ученике старијих разреда, ако можете зовите „Big Bang show“ у Ваш град – уживање је гарантовано.

Јужна Америка


Južna Amerika

Јужна Америка у рукама жена

Juzna-Amerika-Predsednice-i-premijerke

Бразил, Аргентина, Чиле и Костарика имају жене на свом челу које управљају судбином више од половине становника на континенту. Њихов успон до функције председника државе није био лак, а често је подразумевао одрицања, прогоне и затворске казне

Јужна Америка има 27 држава и више од 350 милиона становника. Политички живот јужноамеричких земаља дуго је био нестабилан. Осим Мексика, војни преврати (углавном у организацији САД) били су „нормална“ појава. Више од 70 пучева изведено је после Другог светског рата, што је изазивало хаос, насиље, пљачку и корупцију. Све то је хранило и бескрајни ланац криминала (често повезан са наркотицима). Но, после дугих година борбе за промене, на политичкој сцени Јужне Америке појавили су се прави политичари, патриоте.

ТАМО ГДЕ ПОЧИВАЈУ ЖЕНСКА ПРАВА Велики допринос променама дале су и жене. Да је напредак велики, сведоче и њихове позиције. Наиме, на месту председника државе биле су Лидија Техада (Боливија, 1979−1980) Ерта Паскал-Трујо (Хаити, 1990−1991) Виолета Бариос де Чаморо (Никарагва, 1990−1997) Розалија Артеага (Еквадор, 1997.) Џенет Розенберг Јаган (Гвајана, 1997−1999) Миреја Москосо (Панама, 1999−2004) Мишел Башеле (Чиле, 2006, 2010, 2011. до данас) Кристина Фернандез де Киршнер (Аргентина, од 2007. до данас) Лаура Чинчиља (Костарика, од 2010. до данас) и Дилма Русеф (Бразил, од 2011. до данас).

Последњих година 70 милиона жена појавило се на тржишту рада у овом региону, при чему је удео женског рада за последње две деценије порастао за две трећине, што се објашњава високим нивоом образовања и променама у породици, а мисли се на све касније ступање у брак и све ређе рађање деце, ради еманципације и каријере, наводи Сри Мулјани Идравати за бразилски портал Folha.

Протеклих деценија земље Јужне Америке водиле су политику подршке школовања девојака, те је много више припадница нежнијег пола село у клупе у односу на мушкарце. Ова политика довела је до смањења сиромаштва за 30 одсто између 2000. и 2010. Поред тога, у новој деценији жене у Јужној Америци играју кључну улогу у омогућавању привредног раста, неопходног за искорењивање сиромаштва и формирање праведног поретка.

Тамошњи социолози тврде да уколико се жели начинити помак са средњег на високи ниво зарада треба се суочити са, пре свега високим степеном насиља и малолетничких трудноћа. Свака трећа жена у Латинској Америци осетила је на себи неки облик насиља од стране мужа или партнера. На пример, Бразил губи 1,2 одсто бруто националног дохотка због мале продуктивности, која је повезана са насиљем над женама. У Рио де Жанеиру међународне организације, у сарадњи са Уједињеним нацијама и бразилском владом, покренуле су пројекат побољшања градског превоза да би га учиниле безбедним за жене. Поред тога, ради се и на организовању одвојеног превоза уз пратњу посебних полицијских јединица, као и на изградњи одвојених аутобуских и такси станица, затим на отварању болница само за жене, тоалета за њих. Иако боље образоване, жене у Бразилу, Чилеу, Мексику или Перуу имају мању плату од мушкараца.

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ


 

Христос воскресе

Христос воскресе

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Ускрс је најстарији хришћански празник. Увек се празнује недељом. Као и сви покретни празници, без обзира што не мења дан, мења датум када се слави. Датум се одређује посебним прорачунима на основу астрономских мерења. Датум се помера унутар пет недеља.

Ускрс увек пада прве недеље после пролећне равнодневице, прве недеље после пуног месеца.

Православни Ускрс се по традицији не слави пре или на дан јеврејског празника Пасха.

Ускрс никад не може пасти пре Благовести (7. април), као ни после Ђурђевдана (6. мај).

2016

католички: 27. март

православни: 1. мај

 2017

католички: 16. април

православни: 16. април

 2018

католички: 1. април

православни: 8. април

 2019

католички: 21. април

православни: 28. април

 2020

католички: 12. април

православни: 19. април

 2021

католички: 4. април

православни: 2. мај

 2022

католички: 17. април

православни: 24. април

Са семинара „Примена интерактивних/ дигиталних уџбеника у настави“


28.3.2015. год. у Београду организован је један у низу семинара у сврху унапређења наставе. Организатор семинара је била издавачка кућа Klett, а предавач је (на нашу срећу) био писац уџбеника за ученике од 5.-8. разреда Винко Ковачевић. Занимљивим предавањем и нама најзначајнијим практичним делом смо  заиста унапредили своја знања. Савладали дигитални уџбеник и његове могућности, пробали Смарт таблу . Било је занимљиво што се види и на фотографијама. :-)

Винко Ковачевић

Смарт табла

Жути - група

Плави - група

Група "неутрални"

Моји "зелени"

Аутор збирке "Знам за матуру" у акцији :-)