GEOGRAFIJA U OSNOVNOJ ŠKOLI

Ovo je blog vezan za nastavu geografije u osnovnoj školi. Namenjen je  učenicima i nastavnicima zainteresovanim za unapredjenje nastave geografije.

Dobro došli!

116 mišljenja na „GEOGRAFIJA U OSNOVNOJ ŠKOLI“

    1. Pravo pitanje, mislim da bi trbao da ponoviš ceo peti razred i deo iz šestog (hidrosfera i biosfera).To je osnova za sve nivoe takmičenja, biće ti lakše da prilagođavaš gradivo 7. razreda onda.Gledaću da postavim neke testove koje ja dajem mojim đacima, pa probaj.Pomoćiće ti sigurno.Pozdrav !🙂

      1. Danas odgovaram vulkane zemljotrese i stene. Stene znam, ali vulkane i zemljotrese na mogu da zapamtim. Šta da radim?

    1. 1. Da li je lakše pitati ili odgovoriti?

      2. Da li trenutno slušaš muziku i, ako slušaš, šta?

      3. Koju bi veštinu ili talenat želeo/la da imaš?

      4. Koju stvar smatraš za svoju najveću dragocenost?

      5. Koja je tvoja posebna veština ili talenat?

      6. Na šta ne pristaješ?

      7. Koristiš li istovetne rečenice koje su te u detinjstvu izluđivale, ako da, koje?

      8. Koja ti je neostvarena želja?

      9. Koji stil koristiš pri jedenju lubenice?

      10. Imaš li posebnu pozu ili položaj dok kuckaš na blogu?

      11. Šta želiš da promeniš?
      Odgovori:
      1.Gde me nađe?! Kada ja treba da pitam učenike onda mi to pada teško, jer se bojim kako će to izgledati.Tj. nisu problem netačna pitanja, tu smo da ih naučimo, nego kako ga naučiti da razmišlja… Inače lakše mi je odgovaranje, jer „nije sramota ne znati, sramota je ne pitati“🙂
      2.http://www.youtube.com/watch?v=lDOo2uskHMA&feature=share&list=AL94UKMTqg-9Bl6hKsT2j9G-lwPoQo_Hjt
      3. Volela bih da naučim da plešem, ali SAMBU🙂
      4. Tolerantnost i razumevanje sebe i drugih
      5.Pevanje😉
      6. Prisilu (u bilo čemu)
      7. „Ne sedi na ‘ladnom betonu!“
      8.Da posetim neko ostrvo u Pacifiku
      9. Kad sam bila mlađa obožavala sam da je grizem, sad sam „fina“ pa je seckam…
      10. O da, obožavam da podignem noge i zavalim se u fotelju…🙂
      11. Sistem školovanja (malo li je)😉
      Ljubim te pametna glavo moja :-*

    1. Извини што сам закаснила,следећи пут смисли раније и радо ћу ти помоћи. Мада чланак о еорозији и акумулацији имам овде на блогу. Погледај у категорији ОСМИ РАЗРЕД све сам то објединила. Поздрав!

  1. Pozdrav.Treba mi pomoc,zanimamaju me reke Evrope,njihova zagadjenost,zastita,za sestake…Nadam se odgovoru uskoro.

    1. Извини што не одговорих раније.Десело се свашта, па и те реке које си помињала су нас узнемириле. Ако је још увек актуелно, потрудићу се око тога.

    1. Evo kako bih ja to uradila:
      1. Išla bih redom, šta je atmosfera? Ko čini njen sastav? Koji gasovi?
      2. Kakva je uloga atmosfere? 8zaštitna)
      3.Slojevi atmosfere su: (nabrojiš)
      4. Nacrtaj sebi tabelu sa jedne strane neka ti budu klimatski elementi, a sa druge klimatski faktori
      5.za svaki element se zna šta je u čemu se izražava i čime se meri
      6. Pojam vetra i čime se meri, ne verujem da te nastavnik pita sve one vetrove iz tabele u knjizi😉
      7. Stalni vetrovi su…napiši
      8. Periodični vetrovi su…
      9.Lokalni vetrovi
      10.Postoje tri osnovne vrste oblaka pokušaj po slikama da ih zapamtiš
      11. Vreme je trenutno stanje atmosfere iznad nekog mesta ili oblasti Zapamti da bi se objasnilo kakvo je vreme uvek se KORISTI DVA ILI VIŠE ELEMENATA: toplo i vlažno, hladno i suvo…
      12 Klima pojam i tipovi, sve oko klime je vezano za upadni ugao sunčevih zraka (veći upadni ugao, veće zagrevanje i obrnuto) Zato je na ekvatoru toplo, a kada je toplo veliko je isparavanje, a kada je ono veliko pada puno kiše😉

  2. Postovanje,

    Ja sam Nebojsa Antic, prof geografije ali iz srednje strucne skole (Medicinske iz Beograda, Zvezdara). Zeleo bih da stupimo u kontakt u vezi saveta oko kreiranja bloga za Geografiju, srednjih strucnih skola, posto ona ima tri profila, pa samim tim i tri programa Geografije. Geografija Srbije (za one profile koji ido po reformisanim prograima) Geografija za srednje strucne skole (za one profiel, koji jos idu po starim prograima) i (u mom slucaju, posto radim u Medicinskoj skoli) Medicinska Geografija.
    Pozdrav.

  3. Puno pozdrava kolegici od kolege iz Karlovca! Odlični materijali! Nadam se da bi mogli postići i kakvu suradnju ukoliko nađete slobodnog vremena!

    1. Veliki broj kolega to reši tako što koristi „gotove“ planove izdavačkih kuća npr. Klett-a. Ono što je dobro što ta izdavačka kuća ima sluha za sve sugestije tj.preporuke i izmene u planovima.

  4. Bila bih Vam vrlo zahvalna ukoliko biste mi prosledili neki link ili tekst o Istocnoj Srbiji, kao i nesto o poljoprivredi nase zemlje.
    Unapred hvala

    1. Мислим да је најбрже ако вежбаш са немом картом. Онда вежбањем савладаш, од полуострва до полуострва.Од државе до државе…
      Користан линк : http://www.geografija.in.rs neme karte
      Ту преузмеш комплет за Европу и вежбаш. Срећно!

    1. У самом претраживачу тражиш шта ти треба нпр. Шведска Geografija Tanja и ту се појаве сви разреди, а када „уђеш“ у нпр. шести прегледно је чега све ту има.

  5. Za neki dan imam inicijalni iz geografije(8 sam razred) i moj nastavnik kaze da ce biti 5 6 i 7 razred na inicijalnom.Mozete li mi pomoci sta treba da ucim i kako?

    1. Мислим да треба да поновиш основне појмове из 5. разреда нпр. појам ротације Земље и последице, револуција Земље и последице ( топлотни појасеви ти требају за све разреде), ерозије и акумулација ( сви облици се помињу и повезују од 5.-7. разреда), типови климе, фактори и елементи. У 6. разреду обавезно понови хидросферу- то опет има везе са даљим градивом, Дунав и све око њега, повежи државе и главне градове, речне сливове- веће реке и где се уливају, веначне и громадне планине Европе- то можеш да видиш и за Азију + низије. На тесту буду обично основни појмови из опште културе. Тако да само полако и стрпљиво, три године у једном тесту обично буде једноставно .

    1. Поделиш сваку зону на делове: биљни свет, животиње , клима у којој се развијају, земљиште те зоне. Најлакше ћеш се проверити ако будеш знала на шта те асоцира нпр. жирафа ( савана) или врсту дрвета- да знаш где је махагони ( тропска шума).

    1. Треба да препознаш неки орјентир на карти нпр. Пиринејско полуострво на њему су реке Ебро ( улива се у Средоземно море). На граници између Шпаније и Француске су планине Пиринеји. Дакле, ствар је да препознаш нешто што ти је познато.

    1. То овако не може . Треба полако да седнеш и узмеш атлас погледаш хоризонталне и вертикалне линије на карти. Хоризонталне су паралеле и њихове степене читаш са стране карте. Мпгу бити изнад екватора и испод. Изнад су северна ширина, а испод јужна. Вертикалне су меридијани: лево од Гронича је западна дужина, а десно источна.

    1. Ja sam mojima to olakšala tako sto su prvo odradili test bivsih republika SFRJ, pa onda dodala Grcku, Albaniju i Bugarsku. Uvek podji od zajednickih osobina reljefa, klime, voda, stanovnistva. Pa onda u čemu se razlikuju.

    1. Подели на 3 групе: Алпске, подунавске и Прибалтичке земље. Прве су Аустрија и Швајцарска ( заједнички Алпи), друге имају везе са Дунавом ( Чешка, Словачка, Мађарска и Румунија), треће са Балтичким морем и Прибалтиком низијом ( Немачка и Пољска). И онда полако повезујеш једно са другим.

    1. Подели на 3 групе: Алпске, подунавске и Прибалтичке земље. Прве су Аустрија и Швајцарска ( заједнички Алпи), друге имају везе са Дунавом ( Чешка, Словачка, Мађарска и Румунија), треће са Балтичким морем и Прибалтиком низијом ( Немачка и Пољска). И онда полако повезујеш једно са другим.

    1. Okeanska kora predstavlja deo litosfere ispod okeana. Prosečna debljina joj je 5-10 km. Uglavnom je sastavljena od bazičnih stena (bazalta). Obuhvata oko 60% Zemljine površine.

    1. У уџбенику постоји лекција о томе. Научиш основну поделу и примере датих стена и готов посао. код мене на блогу та лекција је у петом разреду. Кликнеш на пети разред и нађеш чланак о томе , има и слика па ћеш лакше схватити😉

  6. Nastavnice Tanja,
    Uskoro cu imati zavrsni test pa me zanima sta bi od pitanja moglo da bude i koliko ih obicno bude?Ja sam peti razred.

    1. У сваком разреду завршни испит обухвата основне појмове које сте те године радили. Дакле, не замарај се детаљима него основним подацима.

  7. Poštovana Tanja,

    Zanima me koja je razlika između knjiga iz geografije za osnovnu i srednju školu?

    Unapred hvala na odgovoru

    1. Морам признати прилична, јер се у основној бавимо основама географије. Уџбеник за средњу школу је много детаљнији. Нпр. геохронолошку скалу у основној не помињемо (можда успут), а у уџбенику за Гимназију је она обавезна.

  8. Zanima me nesto o vetrovima :

    O stalnim,gde duva ? Zasto duva?

    O povremenim, gde duva ?Zasto duva ?
    Sa koje strane duva?Kad donosi kisu?

    I Nesto o lokalnim.

    1. СТАЛНИ (ПЛАНЕТАРНИ)

      пасати

      западни ветрови

      поларни

      б) ПЕРИОДИЧНИ

      монсуни (летњи и зимски)

      Зимски и летњи монсуни

      тропски циклони – различити називи:

      ЦИКЛОН – Индијски океан

      УРАГАН – источни део северног Пацифика, Средња Америка и на Атлантику

      ВИЛИ-ВИЛИС – Аустралија

      ТАЈФУНИ – западне обале Пацифика
      в) ПОВРЕМЕНИ

      локални и дневни ветрови
      Пасати су приземни ветрови и дувају у слоју тропосфере до висине од 2.000м. Долазе из суптропских области високог ваздушног притиска 30о N и S и усмерени су према екватору.
      Због земљине ротације скрећу ка западу тако да добијају североисточни правац (на северној полулопти), односно југоисточни правац (на јужној полулопти)
      Изнад екватора где се сударају пасати са севера и југа налази се појас екваторијалних тишина, он се простире између 2о и 8о г.ш.
      Антипасати су висински ветрови који дувају изнад пасата и од екватора ка суптропским областима. Под утицајем ротације земље скрећу ка истоку и на тај начин постају југозападни односно северозападни ветрови.
      Нагомилане ваздушне масе у суптропским областима највећим делом се спуштају ка површини и због преовлађујућих силазних ваздушних струјања нема ветра. Тако се на обе хемисфере образују појасеви суптропских тишина у којима влада ведро и суво време.
      Западни ветрови дувају између 40о и 65о г.ш.
      Ваздушне масе долазе из области суптропског антициклона и због земљине ротације скрећу ка истоку, односно имају западни правац кретања. Ови ветрови су јачи у вишим географским ширинама и изразитији су зими него лети.
      Источни или Поларни ветрови
      Источни или Поларни ветрови настају као последица струјања ваздуха из поларних области високог ваздушног притиска према депресијама око стожерника.
      Под утицајем земљине ротације скрећу ка западу и добијају скоро источни правац. Око 60о географске ширине сударају се са западним ветровима, дижу у вис и крећу ка половима .

      Периодични ветрови
      Сезонске промене атмотсферског притиска у једном истом месту проузрокују струјање ваздуха у току извесног временског периода у једном правцу, а у току следећег периода у другом правцу. Ту спадају монсуни.
      Монсуни се деле на:
      1, Зимске (дувају са копна ка мору) и
      2, Летње (дувају са мора ка копну).
      Летњи монсуни су влажни ветрови и они доносе обимне падавине јер дувају са мора (виши ваздушни притисак) ка копну (нижи ваздушни притисак). Дувају у периоду од јуна до септембра.
      Зимски монсуни су веома суви ветрови и дувају са копна (виши ваздушни притисак) ка мору (нижи ваздушни притисак). Они дувају у периоду од септембра до марта.

      Периодичне ветрове чине и Дневни ветрови. У њих спадају: даник, ноћник, долински ветар и горски ветар. Дневни ветрови су најизразитији у тропским пределима где је велико дневно колебање температуре ваздуха. У умереним ширинама образују се у току лета при ведром времену.

      Локални ветрови су карактеристични за одређене области на земљи. Настају под утицајем локалних природних услова, имају увек исти правац и подржавају исте временске прилике. Најпознатији ветрови ове врсте су: кошава,бура, југо, фен, торнадо, маестрал.
      Кошава дува у североисточним деловима Србије. То је југоисточни и источни ветар који настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином и Румунијом, а низак изнад Јадранског мора и западног Средоземља. Дува на ударе чија је брзина 100 км/х. Најчешће се јавља у јесен и зиму. Она је сув ветар који доноси ведро време.

      Фен је јак и слаповит планински ветар који долази топлији него што је био ваздух пре дувања фена. Доноси ведро и топло време. У зимском периоду изазива лавине и нагло топљење снега. Лети ако дуго дува може да осуши ваздух и да се шумски пожари брзо и лако шире.
      Торнадо је врло снажан ваздушни вртлог у облику левка, који се спушта испод олујних облака и састоји се од капљица воде, песка, прашине и разних предмета које јак ветар подиже са тла. Јавља се у САД и Мексику. Креће се брзином до 50 km/h. У самом вртлогу ваздух ротира брзином од 160 km/h до 800 km/h. Торнадо наноси велике штете и оставља пустош иза себе. Уколико настане на мору, онда се назива морска пијавица или тромба. Морске пијавице се јављају и на јадранском мору и трају од неколико минута до једног часа.

      Дневни ветар у долини

      Ноћни ветар на планини

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s